“Малигне болести – водећи фактори ризика и могућности њиховог сузбијања“, тема је семинара који је за здравствене раднике са територије Шумадијског управног округа организовао крагујевачки Институт за јавно здравље.
Посебан акценат је стављен на превенцију, рану дијагностику и процес лечења.
Хроничне незаразне болести, првенствено малигне, најчешћи су узрок смртности на глобалном, али и националном нивоу, процењују стручњаци.
Према подацима Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, број оболелих од карцинома у свету достигао је 19,3 милиона, док је од укупног броја регистрованих малигних тумора у 2020. близу 10 милиона случајева завршено смртним исходом.
Малигне болести су друге по заступљености у Србији, одмах после кардиоваскуларних.
Међу оболелима су припадници оба пола и свих узраста, укључујући и најмлађе.
Степен ризика за оболевање од малигних болести у Србији је нешто виши у односу на друге европске државе, али наша земља заузима водеће место по смртности, закључено је на семинару.
Изражена је и бојазан да се до 2030. године фактори ризика и учесталост оболевања могу удвостручити, уколико се настави тренд непоштовања здравствено-васпитних смерница.
Извештава новинар РТК Наташа Радивојевић.