Врхунац топлотног таласа који се ових дана очекује у Србији доноси температуру вишу и од 40 степени, а дуготрајан период високе температуре доводи до значајног повећања ризика по здравље становништва.
Посебно су угрожена деца, старији грађани и хронични болесници, а најважнији савети, како би се избегли дехидратција, сунчаница и топлотни удар, су редован унос течности, избегавање директног излагања сунцу и боравак у расхлађеним просторијама.
Висока температура изазива ширење крвних судова и пад крвног притиска, што представља велико оптерећење за срце и може довести до губитка свести.
Топлотни удар је стање опасно по живот које настаје када организам изгуби способност хлађења, а телесна температура нагло порасте, док сунчаница настаје услед директног дејства сунчевих зрака на главу и најчешће је праћена јаком главобољом, мучнином и вртоглавицом.
Код кардиоваскуларних пацијената високе температуре доводе до ширења крвних судова и пада крвног притиска, што код особа које користе терапију за хипертензију може изазвати колапс или несвестицу.
Код дијабетичара високе температуре убрзавају губитак течности и могу довести до пораста нивоа глукозе у крви.
Када је реч о респираторним болесницима врео, сув и загађен ваздух додатно иритира дисајне путеве и отежава дисање особама које болују од астме или ХОБП-а.
Савети за особе са хроничним болестима је да терапију никада не треба мењати нити прекидати без консултације са лекаром.
Боравак на директном сунцу треба избегавати у периоду од 10 до 17 часова.
Физичке активности и радове на отвореном треба обављати у раним јутарњим или касним вечерњим сатима.
Препоручује се ношење лагане, комотне одеће светлих боја од природних материјала, уз обавезну заштиту главе и очију.
Разлика између спољашње температуре и климатизованог простора не би требало да буде већа од 7 до 10 степени.