У монументалној цркви на падинама Венчаца, потврђена је назнака археолога да је средином 14. века на најсевернијој српској граници подигнута црква достојна владара.
Археолошки тим Народног музеја у Аранђеловцу и Филозофског факулета у Београду био је изненађен открићем велике цркве, која је убрзо потом била и осликана.
На налазишту Дворине код Аранђеловца, археолози су пре 16 година започели истраживања у жељи да пронађу остатке куће последњег српског деспота Павла Бакића.
Међутим, открили су нешто потпуно друго.
Задужбина великих димензија која је откривена на овом локалитету могла је бити само владарска, па се за сада претпоставља да припада лози Немањића и да ју је подигао цар Душан, средином 14. века, у доба највећег процвата своје владавине.
Ова монументална црква је грађевина развијеног уписаног крста српско-византијског стила и једина таква не само у Шумадији, него уопште у Србији, северно од Косова и Метохије.
Проналаском овог великог локалитета подно планине Венчац, откривају се странице српске средњовековне историје.
Бројна истраживања отвориће и додатна питања, али је извесно да ће се на овом месту појавити значајне чињенице које су биле вековима скривене од јавности.
Извештава новинарка РТК Зорица Савић Ранковић.