Министарка за бригу о породици и демографију Дарија Кисић изјавила је да је сузбијање насиља у породици један од приоритета у раду свих надлежних органа и да министарство које она води, као и Координационо тело за родну равноправност, снажно подржава све активности у реализацији тих циљева.
Она је за Политику рекла да је неколико разлога због којих жене не пријављују насиље, а међу њима су страх, јер се жене често боје освете насилника, губитка дома или још већег насиља ако га пријаве, али и стид и срамота због насиља, као и осуда друштва, финансијска и емоционална зависност и недовољна информисаност о правима и где и како могу да потраже помоћ.
„Истраживања су показала да оно што жене ипак мотивише да пријаве насилника је осећај да је њихова сигурност угрожена, а снажан мотив је и брига за добробит деце, као и подршка породице и пријатеља“, рекла је Кисић.
Према њеним речима, државне институције морају да буду подршка женама, али жене морају да пријаве насиље јер једино тако надлежне институције могу да реагују.
Она је истакла да је правовремено пријављивање насиља од круцијалног значаја, јер, како каже, време не ради за жртву, већ ради за насилника.
„Жене које су жртве готово увек мисле да су оне криве и зато се обично повлаче у себе, мислећи да су у томе саме, да их нико неће разумети, да ће их друштво осуђивати и да оне једине имају тај проблем.
Зато им треба пружити највећу могућу подршку и да урадимо све што можемо да жртви помогнемо да изађе из зачараног круга у коме не види излаз из ситуације где је често изолована, нема пријатеља, нема где да оде, нема посао и приходе“, казала је Кисић.
Министарка наглашава да борба против насиља у породици мора бити још снажнија и још синхронизованија јер је то једини начин за ефикасни одговор који подразумева превенцију и сузбијање насиља, ефикасну заштиту жртава, подршку и помоћ, посебно економско оснаживање.
Тај ефикасни одговор, према њеним речима, треба жртвама јасно да поручи да се насиље не толерише и да треба да пријаве сваки облик насиља и да верују институцијама и држави.
„Верујем да су предузете мере допринеле да многе жене, пријавом насиља у својим породицама буду заштићене, али нажалост у неким ситуацијама мржња, љубомора, зло и насиље су преовладали.
Свака жртва и убијена жена боли, то је пре свега ненадокнадиви губитак за њену породицу, децу, а за све нас аларм да још јаче станемо у одбрану жена и да још више и боље радимо на спречавању насиља у породици“, казала је она.
Кисић је додала да су у протеклом периоду учињени значајни помаци ка унапређењу друштвеног, правног и институционалног оквира на плану спречавања и заштите од родно заснованог насиља према женама и девојчицама.
Подсетила је да су донете стратегије за родну равноправност за период од 2021. до 2030. са пратећим Акционим планом, као и Национална стратегија за спречавање и борбу против родно заснованог насиља према женама и насиља у породици за период 2021-2025, а да се од 2017. примењује Закон о спречавању насиља у породици.
Кисић је навела и да је током 2022. на основу притужби грађана, заштитника грађана и осталих државних органа на поступање општинских и градских центара за социјални рад у Србији обављен 691 надзор над радом центра за социјални рад, од којих се 58 надзора односило на насиље у породици, односно насиље над децом и женама.
Министарка је нагласила и да свака особа независно од пола, узраста, образовања, социјалног статуса или било ког другог фактора може постати жртва породичног насиља.
„Не постоји један специфичан профил особе која постане жртва породичног насиља, а исто тако важно је разумети да не постоји оправдање за насиље и да је насиље увек неприхватљиво“, нагласила је Кисић.
Додала је да је зато важно промовисати здраве и равноправне односе унутар породице, јер породица треба да буде наше уточиште, оаза и место из кога црпимо енергију и љубав.