Велики српски политички и економски мислилац, публициста, књижевни критичар, уредник и издавач, борац за социјалну правду, Светозар Марковић, преминуо је 10. марта 1875, пре 150 година.
Умро је у Трсту, где је отишао по савету бечких лекара у потрази за сувљом климом која је требало, како се веровало, да побољша његово опште стање.
Имао је свега 28 година.
Рођен је септембра 1846. у Зајечару, где се отац, државни службеник, тада налазио послом.
Детињство углавном проводи у Рековцу, потом у Јагодини.
Рано је остао без родитеља, па је о њима бринула очева друга супруга.
Био је десетогодишњак када су се преселили у Крагујевац.
Гимназију и Велику школу похађао је у Београду, а потом је добио стипендију за студије технике у Русији, у Петрограду.
Новембра 1873. Светозар Марковић у Крагујевцу уређује лист Јавност.
Ухапшен је јануара 1874. због, како се говорило, „књижевне кривице“, дакле оног што је писао или допуштао као уредник.
Боравак у пожаревачкој казнионици показао се за њега фаталним јер је озбиљно оболео.
Године 1874. објављена је његова студија „Начела народне економије“.
Већ јануара 1875. са групом истомишљеника публикује лист Ослобођење.
Заговарао је доследни реализам насупрот ма каквом националном романтизму.
Његове књижевне критике биле су упорно позивање на реалистичност.
Директно је учествовао у стварању радничко занатских кооператива.
Рани српски радикализам углавном је израстао из идеја Светозара Марковића.