Ко је Дивостинка и шта знамо о њој?

Атрактивна поставка Народног музеја о животу на простору централне Шумадије у време неолита бележи значајно интерсовање свих генерација посетилаца.

Недавно су у реконструкцији домаћинства старчевачке културе уживали и случајни посетиоци, туристи из Италије.

Изложени експонати датирају из периода од седмог миленијума старе ере до почетка четвртог миленијума.

Значајна је јер сведочи о неолитизацији Европе која је почела на Балкану.

Најпознатија звезда поставке у конаку Кнеза Михаила је фигурина Дивостинка, која је уједно и главни адут наслова којим Крагујевац конкурише за Престоницу културе 2023. а који гласи „Од Дивостинке до дигиталног кода“.

Истраживали смо ко је Дивостинка и шта знамо о њој?

Посетиоце атрактивне изложбе раширених руку дочекује у витрини групни налаз антропоморфних фигурина – Дивостинки.

Случајно су пронађене педестих година прошлог века, приликом копања темеља за кућу у истоименом селу.

Каснијим археолошким истраживањима утврђено је да испод земље још увек лежи неолитска куће, незамислива без приказа божанства.

Дивостинки се неолитски човека обраћао сваког дана.

Реконструисане старчевачке земунице из неолита, прстен од серпентина, првобитна варијанта чигре, друштвених игара, малих шаховских фигура, домина попут данашњих, затим предмети за домаћинство од којих су поједини имали запремину од 100 литара за чување хране, оригинални прикази тетоважа, до првих друштвено политичких приказа човека на престолу само су део атрактивне поставке у Народном музеју и сведочанство да је живот у време неолита у Шумадији био потпуно нова епоха.

Људи тог доба су до житарица случајно дошли укрштањем биљака, али су пре хлеба правили каше, пиво.

Млађи неолитски човек почиње да гаји пшеницу, а у конаку кнеза Михајла изложени су узорци праисторијских житарица.

Поред Анадолије, Грчке, простор данашње Шумадије у време неолита познавао је прве метрополе, прве куће, прва уопште насеља у Европи.

На подручју Шумадије пет локалитета, Рисовачка пећина, затим пећина у селу Градац најстарија су сведочанства првих насеобина на Балкану и Европи.

Следе налазишта у Дивостину, Гривцу, као и локалитет Кусовац, која су најбоље истражена и која у оваквој поставци Народног музеја верно и сликовито оживљавају живот неолитског човека и породице.

Извештава новинарка РТК Слађана Обрадовић Чукарић.

*Преузимање текста или дела текста дозвољено је само уз навођење извора. Фотографије, аудио и видео материјал, као и њихови делови (скриншот и сл.), уколико није другачије означено, су власништво ПД Радио телевизија Крагујевац доо и њихово преузимање је могуће само уз сагласност аутора.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *