Српска православна црква данас слави Светог Николу, заштитника путника, морепловаца и деце, који је најчешћа крсна слава код Срба.
Сматра се да половина Срба слави Светог Николу као крсну славу, док друга половина иде у госте, а том свецу посвећено је више од 600 цркава.
Спомен на дан упокојења Светог Николе слави се 19. децембра, по новом или 6. децембра, по старом календару и тај дан се зове зимски Свети Никола, док се 22. маја, односно 9. маја, слави летњи Свети Никола у знак захвалности ради преноса моштију у Бари.
Пада у време Божићног поста, па је и славска трпеза обавезно посна.
Код читавог хришћанског света Свети Никола се поштује као велики чудотворац.
Људи још током његовог живота, због изузетне личности и духовности, Светог Николу сматрали светитељем.
Помагао је народ, ширио веру, правду и милосрђе, доносио утеху, мир и добру вољу и добра дела чинио је тајно.
Замонашио се и читаво богатство, наслеђено од родитеља, разделио је сиромашнима, старима и немоћнима. Заштитник је многих градова и лука посебно у Грчкој и Италији.