Државна ревизорска институција је највиши орган задужен да контролише трошење јавних средстава и управљање јавном имовином.
У нашој земљи функционише од 2005. године и надлежна је за државну ревизију око 11.000 директних и индиректних корисника буџетских средстава и других корисника јавних средстава. Или, једноставније речено, ДРИ помаже држави да мудро управља и користи ресурсе. За свој рад одговара Народној скупштини.
Државна ревизорска институција представља једну од кључних карика у систему финансисјке одговорности у држави, јер брине да се јавним средствима и имовином управља на финансијски стабилан начин и у складу са одлукама и намерама Народне скупштине, каже др Душко Пејовић, председник Државне ревизорске институције.
Оно што је важно нагласити јесте да је Државна ревизорска институција кључна или једна од кључних карика у области утврђивања како се јавна средства троше и каква је одговорност одговорних лица која су задужена за те активности од планирања, преко извршења до извештавања. Оно што је важно напоменути јесте да је значај Државне ревизорске институције у томе што све заинтересоване стране обавештава о свом раду првенствено Народну скупштину, која ју је основала и којој полажемо рачуне, односно достављамо извештај о свом раду. Исто тако Влади и свим субјектима ревизије, медијима, невладиним организацијама, академској заједници и грађанима тако да и грађани имају и могу имати користи од рада Државне ревизорске институције на начин што кроз извештаје могу доћи до јасних, објективних, истинитих информација о томе како субјекти за које су заинтересовани, који им пружају одређене услуге, управљају јавним средствима и какву услугу дају грађанима и каква је цена те услуге, да ли је она, та цена, утврђена у складу са важећим прописима или не, и тако даље, објашњава Пејовић.
Др Пејовић каже да је последњих година ДРИ доживела значајне промене и унапредила квалитет свог рада. Посебна пажња је посвећена јавности рада и објављивању извештаја и других докумената који су настали у процесу ревизије. Према његовим речима, на сајту ДРИ се, поред информација о спроведеним ревизијама, утврђеним неправилностима и поднетим пријавама, могу пронаћи и извештаји о томе шта су субјекти ревизије предузели да отклоне уочене неправилности, извештаји ДРИ у којима се оцењују предузете мере, као и Регистар препорука.
Сада када има Регистар он на једном месту чита у каквом је стању препорука, односно у каквом је статусу препорука и може одмах да се увери, нпр. ако смо дали препоруку да се плате не смање него да се обрачун плата усклади у односу на прописе, грађанин ће да зна да ли је то усклађено, а читаће шта је субјект написао. Дакле све што је производ Државне ревизорске институције то је на сајту. И на тај начин смо пришли и грађанима и брзини упознавања са истинитом и објективном информацијом, наводи Пејовић.
Налази, закључци и препоруке из извештаја о ревизији су драгоцени подстицај не само за отклањање откривених неправилности и несврсисходности, већ и за унапређења планирања и извршења буџета, а посебно унапређење рада и система јавне управе у целини.
Ми ценимо да Државна ревизорска институција својим радом, својим извештавањем може битно и значајно утицати на јавну управу, може подстицати њено унапређивање, побољшање, ефикасност у њеном раду прво тиме што кад спроводимо ревизију утврђујемо неправилности и несврсисходности и дајемо обавезу, дакле законодавац је дао обавезу да се то отклони, а ми дајемо препоруку да се то заиста и изврши, каже Пејовић.
Правилно управљање јавним финансијама је од великог значаја и за процес европских интеграција и повезано је са већим бројем преговарачких поглавља. Европска унија помаже ДРИ како би ова важна институција унапредила свој рад и како би се Србија приближила европским стандардима у овој области. До сада је ЕУ подржала рад ДРИ са преко 1.7милиона евра, а планирају се пројекти и у наредном периоду. Подсећамо да је ово део реформе јавне управе у Србији које је подржан од стране Европске уније.