Један од значајних јубилеја који је одредио 2026. за Годину културе је и 190. годишњица од оснивања прве апотеке у обновљеној Србији, у Крагујевцу.
Тим поводом Апотекарска установа и Народни музеј Шумадије изложили су у апотеци „1.мај“ експонате у власништву установе и који сведоче о богатој и знаменитој историји фармације насталој у првој половини 19. века.
Када је отворена прва државна апотека октобра 1836. године у Крагујевцу, грађане је дочекивао књажевски апотекар – Павле Илић из Бечкерека, управо пристигао са завршених студија фармације из Беча.
Имао је задатак да израђује лекове, врши хемијске анализе и контролише минералне воде.
Сировине за справљење лекова пристизале су из градских и београдских радњи, као и са простора Аустрије.
Поред кнеза и двора, лекове су користили војници, гардисти, грађани. Апотека се неколико пута селила за Београд и враћала у Крагујевац. Делила судбину народа и ипак повезала три века.
Изложени експонати сведоче о времену када се сваки лек „мерио као у апотеци“.
Апотекарска установа Крагујевац данас следи фармацеутску праксу Европе и света.
Израсла је у једну од четири највеће државне апотеке у Србији и у својој мрежи има 28 објеката широм града и Шумадије.
Грађани који закораче у апотеку „1. Мај“ и погледају музејски део имају поглед у време када су апотекари већину лековитих биљака узгајали у својим двориштима, кували сирупе, мерили прашкове и поседовали вештине комбинујући улогу хемичара, ботаничара, трговца. Дејство су имали и на књижевност. Попут једног лика овековеченог из пера Нушића, давно сврстаног у лектиру.
Извештава новинарка РТК Слађана Обрадовић Чукарић.