Како бисмо знали данас ко смо, потребно је да имамо сазнања о томе ко смо били кроз историју. Позивајући се на човека који је забележио свој траг у човечанству: „Историја је сведок времена, светло истине, живот памћења, учитељица живота, гласник старине.” (Цицерон)
Кроз историју свог постојања, Град Крагујевац заслужено је добио епитет први. Након што је 1815. године ослобођен од владавине Турака, три године касније је проглашен престоницом аутономне Кнежевине Србије. У овом граду објављене су и ,,Новине србске”, прве националне новине настале под уредништвом Димитрија Давидовића.
Данас, ослањајући се на своју традицију, Крагујевац је проглашен победником конкурса за Еко-општину у категорији Енергетска ефикасност. Заслужити епитет еко-општине, у тренутку у ком екологија представља најважније питање за опстанак будућности, није било лако. Уочи краја још једне успешне године у овом граду, о претходним али и будућим успесима чији пут се сад утире, разговарали смо са Николом Дашићем, градоначелником Крагујевца.
ЕП: У крагујевачкој топлани „Енергетика’’ замењено пет полувековних котлова на угаљ новим котловима на гас. Колико је смањена емисија угљен-диоксида и какви су планови за санацију депоније пепела?
Никола Дашић: Реконструкција и промена енергента у градској топлани један је од најважнијих, капиталних пројеката у Крагујевцу. Уградњом нових котлова на гас стављени су ван функције високозагађујући котлови на угаљ стари 50 година, а то ће у великој мери унапредити квалитет ваздуха у градској зони. Све је урађено по светским стандардима и систем даљинског грејања у Крагујевцу сада може да парира било ком европском граду. Бенефити су се осетили када је почела грејна сезона. Емисија угљеника у атмосферу смањена је за више од 70 одсто. Наредна фаза пројекта је санација депоније пепела која се налази у склопу топлане и која развејавањем загађује животну средину. На основу консултација са стручњацима ЕБРД-а, нашли смо најбоље решење. Пепео ће бити искоришћен као грађевински материјал за изградњу 15 км локалних путева у Крагујевцу већ почетком наредне грађевинске сезоне.
ЕП: У плану је била и реконструкција дела вреловода за снабдевање потрошача у градским насељима Ердоглија, Лепеница и Центар. Да ли сте успели и то да спроведете у дело?
Никола Дашић: У оквиру припрема за ову грејну сезону завршена је и реконструкција главног топловода од матичне локације до ужег градског језгра. Замењене су цеви у дужини од 3,6 километара чиме је значајно побољшана дистрибуција топлотне енергије ка насељима Лепеница, Центар и Ердоглија.
ЕП: До сада је уклоњено 14 дивљих депонија. На који начин ће се убудуће управљати отпадом како не би дошло до настајања нових дивљих депонија?
Никола Дашић: Несавесним одлагањем комуналног и грађевинског отпада, у крагујевачким насељима свако мало настане по једна дивља депонија. Екипе ЈКП Шумадија отклањају такав отпад искључиво по налогу комуналне инспекције, а само током јуна, кроз пројекат Министарства заштите животне средине ,,Заједничким снагама против дивљих депонија у Крагујевцу’’ уклоњено је чак 14 највећих дивљих депонија. За ту намену ресорно министарство издвојило је више од милион динара.
Екипе ЈКП Шумадија свакодневно обилазе најкритичније локације у граду, на којима се и након чишћења, на истом месту, поново одлаже комунални отпад. У том послу могу много да помогну и сами грађани. Свако ко примети нагомилани комунални или кабасти, грађевински отпад, пријаву са тачном локацијом може да упути локалној инспекцији која, након извршеног увиђаја, издаје налог комуналном предузећу да очисти локацију. ЈКП Шумадија Крагујевац у циљу бржег и ефикаснијег уклањања кабастог отпада организује бесплатно преузимање старог намештаја, столарије и слично, сваке прве и треће суботе у месецу, као и радним данима по позиву грађана.
С друге стране немогуће је још увек у потпуности спречити стварање дивљих депонија и у том смислу потребно је радити на едукацији грађана са једне стране, али и на процесу санкционисања оних који се неодговорно односе према природи.
ЕП: Град је увео и субвенције за „купце-произвођаче’’. Каква је заинтересованост грађана?
Никола Дашић: Град Крагујевац је у сарадњи са Министарством рударства и енергетике, средином године расписао Јавни позив за грађане за суфинансирање уградње соларних панела за производњу електричне енергије на породичним кућама. Владало је велико интересовање, а потражња је четири пута већа од расположивих средстава. Субвенције је добило 26 домаћинстава, а само једно је за сада и прикључено. Због великог интересовања, субвенције су планиране и за наредну годину и надам се да ће се у будућности увећавати фонд за ову сврху.
Интервју водила: Катарина Вуинац
ИЗВОР: energetskiportal.rs