Полагањем венаца крај Споменика стрељаним Србима и Јеврејима у насељу Багремар, затим крај Спомен–обележја Анти Плазибат у Вашаришту и у Опорници где је подигнут Споменик црвеноармејцима, град Крагујевац одао је почаст жртвама крагујевачке трагедије, али и војницима који су погинули у борбама за ослобођење Крагујевца 1944. године.
Одмаздом немачких окупационих снага које су за убијене и рањене своје војнике масовно стрељале цивиле, октобра 1941. године, Крагујевац је увијен у црно и вечну тугу. Три године касније, 1944. 20. и 21. октобра, вођене су последње борбе за ослобођење Крагујевца. Ова два најзначајнија датума историје страдалног Крагујевца обележавају се сећањем на све њихове жртве.
Међу стрељаним цивилима 20. октобра 1941, били су Јервеји и Роми. Крај споменика у Багремару, на коме су поред 122 имена, утиснути симболи православља и јудаизма, звезде петокраке и ромског точка, венце су положили представници града Крагујевца, установа културе и образовања, борачких организација и Удружења српско-јеврејског пријатељства „Ахава“.
У борбама које су се 20. и 21. октобра 1944. године водиле за ослобођење Крагујевца, погинуо је и Плазибат Анте, комесар 17. Ударне дивизије. На месту где је сахрањен подигнут је споменик покрај кога су венце положили представници града Крагујевца и Градског одбора СУБНОР-а.
У борбама за ослобођење Крагујевца 1944. године учествовали су и војници совјетске Црвене армије. У славу оних који су погинули за слободу Крагујевчана, подигнут је споменик у Опорници, поред којег су положени венци.
У борбама за ослобођење Крагујевца и дела Шумадије, погинуо је 1161 припадник Црвене Армије, а рањено 1327, из редова Народноослободилачке војске Југославије погинуло је 1376, а рањено 2221.
Извештава новинарка РТК Наташа Стевановић.