Крпељ као доказ: зашто га не треба бацити и шта се све може сазнати из њега

Мало ко зна да уклоњени крпељ може да одговори на питање које мучи сваког ко је био угрижен: да ли сам у опасности?

Лабораторијска ПЦР анализа крпеља — метода која се у Србији све чешће користи — директно детектује генетички материјал узрочника болести из самог паразита. Не тражи симптоме. Не тражи антитела. Тражи само крпеља, сачуваног у стерилној бочици, достављеног у лабораторију у року од 48 сати.

Резултат може бити готов већ за 24 сата. Свеобухватна анализа која истовремено проверава присуство bakterije Borrelia burgdorferi и вируса крпељског менингоенцефалитиса готова је за два до три радна дана.

Ово је важно јер су обе болести које крпељи преносе подмукле на исти начин — симптоми се не јављају одмах, лако се замене са грипом или умором, и многи их не повежу са уједом док не прође превише времена. Код лајмске болести, свака недеља одлагања у лечењу може значити разлику између кратке антибиотске терапије и дуготрајних компликација на нервном систему, срцу или зглобовима.

Ако крпељ није сачуван, дијагностика је и даље могућа — али захтева стрпљење. IgM тест из крви ради се између друге и четврте недеље од уједа, IgG од четврте до шесте. У случају граничних или позитивних налаза, Western Blot потврђује или искључује дијагнозу.

Телеграф је у сарадњи са ИнтроЛаб лабораторијом објавио комплетан преглед дијагностичких опција након уједа крпеља — од анализе самог крпеља до серолошке обраде — са јасним временским оквирима за сваки корак.

Вакцина против крпељског менингоенцефалитиса постоји и доступна је. За лајмску болест вакцине нема — једина заштита је рана дијагноза и лечење.

**ПР текст

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *