29. Интернационални фестивал уметника хармонике, као што је и било очекивано претворио се у музички спектакл у Крагујевцу.
A Корени музичке уметности у Крагујевцу чују се од 1831. године, када у престоницу Србије, долази Јосиф Шлезингер на позив Милоша Обреновића.
Поред композиција које је компоновао за позоришне комаде Јоакима Вујића, Шлезингер је успео врло брзо окупи и заинтересује младе за музику.
Само три године након његовог доласка оснива се Прво певачко друштво у Србији сачињено од чланова Народног суда.
У овој емисији подсећамо да је Музичка школа у Крагујевцу основанае 1948. године решењем Министарства просвете Србије.
Почела је рад са само неколико инструмената, три стручна учитеља, са несигурном материјалном егзистенцијом и честим најавама да ће бити пресељена.
Заокружујемо причу о руској емиграцији, која је пре сто година стигла у Србију, Крагујевац и обогатила архитектуру, уметност нове домовине.
Процењује се да је око 2 милиона руских емигранта напустило домовину након Октобарске револуције, а у Краљевину СХС стигло је 40 хиљада.
Њихов утицај на развој архитектуре, образовања, културе и уметности је непроцељив.
Родитељи славне сликарке Оље Ивањицки били су у колони прогнаних.
Живела је у Крагујевцу.
Руски аутори у Крагујевцу оставили су и уметничка дела религиозне тематике.