Културно-уметничко вече „Вазда гори а да не изгори, вазда мртво а довијек збориˮ приређено је у Историјском архиву Шумадије.
У програмском делу било је речи о педагошком значају народне епске поезије о коме је говорила проф. др Тамара Стојановић са Филолошко-уметничког факултета, док је Арсеније Сретковић, истраживач-сарадник на ФИЛУМ-у, представио стилске особености песама Радована Бећировића Требјешког.
У музичком делу наступили су гуслари.
Епско вече „Вазда гори а да не изгори, вазда мртво а довијек збориˮ које је у Историјском архиву Шумадије окупило љубитеље и познаваоце епике, за циљ је имало очување и промовисање богате традиције српске епске поезије и гусларске уметности.
Пажња је била усмерена на епску књижевност, као и на песме Радована Бећировића Требјешког.
Публика је имала прилику да се информише у чему се поезија Радована Бећировића разликује од народне епске поезије, али и да се упозна са ауторском поезијом овог ствараоца чије се песме певају уз гусле.
Историјски архив Шумадије наставио је са организовањем разноврсног програма и оплемењавањем културне сцене града Крагујевца како би садржаји из области културе били доступнији широј публици.
Публика је имала прилике и да послуша песме које су током епске вечери изводили гуслари.
Певање уз гусле, део је нематеријалног културног наслеђа Србије, уписано на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства.
Одлуку је донео Унесков Међувладин комитет на 13. редовном заседању, које је одржано на Маурицијусу.
Осим певања уз гусле на листи се налази и крсна слава код Срба и српско народно коло.