Једна од представа која је на програму традиционалне манифестације – Јоакимови дани, односно 14. позоришне ревије у част домаћег писца, је и – „Одумирање“.
Након Атељеа 212 , „Одумирање“ се нашло под сводом Књажевско-српског театра.
Комад је на сцену изнова поставио Егон Савин, редитељ са којим је „Одумирање“ добило не само свој сценски живот већ свој најдубљи и најпунији израз.
Драма Душана Спасојевића „Одумирање“ добила је награду за најбољи текст на Јоакимфесту 2007. године, коју је приказао Атеље 212 у режији Егона Савина.
Позоришна јавност „Одумирање“ препознаје као причу о пропадању породице унутар руралне средине.
Позоришна публика добила је прилику да види спој једног од најперспективнијих савремених писаца, Спасојевића који је дипломирао на Факултету драмских уметности у класи професора Синише Ковачевића и прослављеног позоришног редитеља и професора Егона Савина.
Истакнути редитељ својевремено је позоришну режију завршио у класи професора Дејана Мијача.
Остварио је преко 70 режија разноврсног драмског репертоара, од светских, домаћих класика до савремених аутора.
Радио је широм некадашње Југославије, освојио све највеће позоришне награде, а представе Егона Савина гостовале су на сценама од Њу Јорка, Париза, Беча до Тел Авива, Прага, Торонта.
Са редитељем Егоном Савином, причали смо каква је позоришна слика Србије данас, али и да ли кроз одумирање породице једно друштво и једна заједница темељно пропадају?
Телевизијска публика у Србији у прилици је да прати репризе две серије: Врућ ветар и Бољи живот, које несмањеном популарношћу и после више од 4 деценије окупљају публику свих генерација испред малих екрана.
Обе су настале из пера Синише Павића, некадашњег судије, сценаристе, творца најомиљенијих серија и ликова обичног човека.
Аутор емисије Слађана Обрадовић Чукарић.