У наставку Међународног позоришног фестивала – Јоакимфеста, на сцени КСТ, изведена је представа „Жена Химна“ аутора Давора Шпишића, у режији Роберта Рапоње.
Комад је рађен у копродукцији Театра „Форт Форно“, Истарског народног и градског казалишта – Пула, Хрватског казалишта из Мостара, Удружења „Интермецо“ из Сарајева.
Драмски текст Давора Шпишића је награђен првом наградом „Марин Држић“ Министарства културе и медија Хрватске 2022. године. Говори о животу аустријске и хрватске списатељице Пауле Прерадовић, унуке књижевника Петра Прерадовића. Преламају се епохе бурног 19. и 20.века. Посебан акцент је стављен на питање како је Паула носила мултиетничке идентитете- словенске и германске, медитеранске, балканске. На посебан начин говори о Европи данас. Кругови готово идентичних сумњи, деструкција и нада, исписују садашњост и отварају веру у уметност.
Такмичарској представи „Жена химна“ предходила је промоција збирке поезије Радинка Крулановића – Хероји без адресе, одржаној на Малој сцени.
Поред аутора, у промоцији су учествовали и Јанко Јелић, уметнички директор Никшићког позоришта, Велизар Касалица, глумац, Чедомир Штајн, глумац КСТ.
Четврте фестивалске вечери, пред жиријем и крагујевачком публиком ансамбл Народног позоришта из Београда одиграо је представу „Очеви и оци“ по роману Слободана Селенића, у адаптацији и драматизацији Кате Ђармати. У представи играју: Милош Ђорђевић, Никола Ракочевић, Александар Вучковић, Вања Ејдус, Вања Милачић, Сена Ђоровић, Ива Милановић, Никола Ристановски. Наши очеви и оци- наше наслеђе духовно, интелектуално, идеолошко-оно са чим неминовно живимо до данас. Из крхотина сећања гледају нас наше располућености, породични расколи и отуђивања, указује се суштинско неразумевање различитости. Представе које је режирао Вељко Мићуновић, дипломац класе Егона Савина, гостовале су и награђиване на више од 30 фестивала у земљи и иностранству.
Уследила је и представа „Ћелава певачица“ коју је режирао Јагош Марковић, рађена у продукцији Центра за културу из Тивта. Комад је написао Ежен Јонеско. Нову верзију драме, којом је педесетих година прошлог века установљен нови жанр- театар апсурда, Јагош Марковић је режирао тако да је њену радњу из Лондона, преселио у Боку Которску, у стан једне господске фамилије, чиме је унео медитеранску лепршавост. Превод Јонескове драме на бокешки дијалект и прилагођавање њеним приликама је смели захват који потписује Невен Станичић. Иначе Јагош Марковић је један од најистакнутијих позоришних редитеља у нашој земљи, региону, освојио је око 50 стручних, фестивалских, националних награда.
Аутор емисије Слађана Обрадовић Чукарић.