Култура: Изложба Драгана Барлова, Награда КСТ-у, Неле Карајлић о слободи говора 80-тих

У Галерији Дома омладине, отворена је изложба крагујевачког сликара Драгана Барлова.

Мотив поставке носи назив – Анксиозност и депресија, а тема су актови снажних покрета, приказани јаким пастелним бојама у техници акрил на платну. Ликовна публика изложбу Драгана Барлова, за чије отварање је владало значајно интересовање може погледати до 22. априла.

Сликар фигурације, Драган Барлов поред професионалног сликарства бави се вајањем, скулптуром, моделовањем. Овај пут, ликовну публику дочекује сликама актова, изражајних емоција. На њима се учитава изузетно јак потез, истанчан, снажан и доминантан, остављајући посматрача под утиском унутрашње борбе и исцрпљености коју оставља анксиозност. Аутор је приказао серију слика, на којима свака са својим немиром провоцира.

Крагујевачки уметник, Драган Барлов, дипломирао је и магистрирао сликарство. Остварио је велики број колективних и 18 самосталних изложби у земљи и иностранству, добитник је награда. Излагачку каријеру почео је 1998. године. Поставка Анксиозност и депресија настајала је последњих годину дана на основу скица које су рађене годинама пре, што значи, како каже Барлов, да скице које сада ствара биће део будућих осликаних платна, којима се враћа како дозревају идеје.

Књажевско – српски театар добитник је признања за допринос развоју фестивала „Дани комедије“ у Јагодини.

Овогодишњи фестивал у знаку је јубилеја, педесетогодишњице и сврстава се у најзначајније позоришне смотре у земљи.

Признање у име Књажевско – српског театра примио је Младен Кнежевић, директор крагујевачког позоришта на свечаности у Јагодини.

У наставку програма, исте вечери  20. марта јубиларни фестивал оторила је представа – Развојни пут Боре Шнајдера у режији Егона Савина.

Предводник мултимедијалних уметника, Неле Карајлић јединственим талентом обојио је музичку, филмску, позоришну и књижевну сцену на нашим просторима. Завршни део трилогије Солунска 28, Ненада Јанковића познатијег као др Неле Карајлић, промовисан је у Дому омладине. Кантаутор, писац, сценариста врсних тв формата, редитељ, трилогијом је дао омаж бившој Југославији, дешавањима која су пратила зенит поп културе. Трећи део књиге посвећен је рок музици. Раних осамдесетих, оснива Забрањено пушење, рок групу која убрзо постаје свејугословенски феномен.У то време радио је на Радио Сарајеву, касније и на телевизији где потписује хумористичко сатиричну емисију Топ листа надреалиста, која се препричава и 40 година касније.
Неретко се у јавности провлачи мишљење да су у то време, хумор, слобода говора карактерисали целокупни културни простор екс Ју и да данашње генерације младих не достижу домете уметника пре 40 година. Неле Карајлић отворено каже да у реалности то није било тако.

Сарајевска сцена обиловала је жанровски разноврсним али подједнако популарним музичким уметницима. Почетком рата у бившој Југославији, већина ће се расути на све четири стране света. Неле Карајлић сели се у Београд. Издаје албум – ја нисам одавле, а песма жени нам се Вукота у изборима бројних тв станица проглашена је хитом 20. века. За РТС ствара серију, опет хумористичку – Сложна браћа. Сарађује са Емиром Кустурицом а њихов заједнички бенд – Но смокинг оркестра постаје познат у светским размерама. У престижној опери Бастиља у Паризу пише либрето и игра у панк опери – дом за вешање у режији Кустурице. Касније за друге београдске телевизије потписује серијале Фајронт у Сарајеву, Надреална телевизија. 2016. године на 160 годишњицу рођења Николе Тесле у Београду и Новом Саду поставља мултимедијалну представу: ФБИ Досије Тесла. Његово родно Сарајево пружало је свестране уметнике. Остало у души, недавно је изјавио да би тамо могли да га ангажују за водича. Где би зауставио туристе?

Аутор емисије Слађана Обрадовић Чукарић.

*Преузимање текста или дела текста дозвољено је само уз навођење извора. Фотографије, аудио и видео материјал, као и њихови делови (скриншот и сл.), уколико није другачије означено, су власништво ПД Радио телевизија Крагујевац доо и њихово преузимање је могуће само уз сагласност аутора.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *