Српски песник Александар Павловић ствара под псеудонимом Дилан Хорман.
Поезију пише од најраније младости. Бавио се музиком, а почео је да кува код најбољих светских кувара и данас спада у престижне куваре модерне кухиње.
Прву збирку песама објавио је у Црној Гори. Доживела је 2 издања. Другу збирку 99 невидљивих песама објавио је у Америци. Збирка садржи само једну песму. Трећу књигу поезије Изабране песме припремила је за Белу библиотеку Балканског књижевног гласника Ана Златков.
Читав његов стваралачки опус прате симболи. Каже да би волео би да симболи буду једини наратив међу људима, јер смо их, додаје, због новог начина живота заборавили.
Космос, свемир. У свакој његовој песми има нови облик и могућност за ново тумачење. Има га, подсећа, и код Милића од Мачве.
Нови симболи дете и сенке – дете које постоји у њему и сенке које су у пратњи са песником, али и беже од њега.
На Књижевној вечери са Диланом у Дому омладине, песник је Крагујевчанима представио своју песму о Соњи.
Узоре у поезији пронашао је у Волту Витману и Мики Антићу. Представник је модерног, аутентичног андерграунд стила, урбане гериле. Има огроман број пратилаца на друштвеним мрежама. Живи и ради у Београду.