Поводом 190.године од доношења Сретењског устава, и у сусрет Дану државности који ће бити обележен и овог 15. фебруара, Народни музеј Шумадије реализовао је први и најважнији пројекат у овој години – дигитализацију Сретењског устава.
Поред овог програма, Народни музеј Шумадије приредиће и тематску изложбу о развоју позоришне уметности. 15. фебруар, Дан државности Србије, се обележава у знак сећања на подизање Првог српског устанка 1804. у Орашцу, и на дан усвајања првог српског устава који је донет на Сретењској скупштини у Крагујевцу 15. Фебруара 1835.године у тадашњој престоници Кнежевине Србије, којом је владао кнез Милош Обреновић.
Сретењски устав је први либерарни акт на простору Балкана којим је укинут феудализам, извршена подела власти, његовим доношењем постављени су темељи данашње модерне државе. Први овогодишњи и један од најважнијих пројеката Народног музеја Шумадије је дигитализација Сретењског устава.
Устав је прокламовао и оснаживао основна људска права као што су слобода кретања и настањивања, неповредивост стана, неприкосновеност личности, право на избор занимања. Творац Сретењског устава био је Димитрије Давидовић, учени Србин из Аустроугарске, кнежев секретар, творац првих новина. Три дана је трајала скупштина приликом обнародовања устава, присуствовало је 2.400 званичних представника, много знатижељног народа.
Млада, обновљена држава настаје управо у Крагујевцу. У престони град сливала су се сва обележја државе која се приближавала Европи, али по много чему и разликовала од већине земаља Старог континента. Тако је и Србија кренула пут своје самосталности, уставности. Дигитално издање Устава има национални значај.
Све српске институције које и данас постоје у држави настале су у Крагујевцу. Државна благајна је функционисала на основу широке финансијске аутономије добијене од турака. То је било време када је 40 валута било у оптицају у земљи. Град се развијао од двора у правцу Паштмчеве улице, данашње Гушићеве ка данашњој Змај Јовиној која тада није ни постојала, као ни било које здање ван данашњих улица Светозара Марковића и Јанка Веселиновића које су биле крај града. Мала престона варош постаје извориште администрације, правосуђа, индустрије, здравства, културе, образовања.
Мала али борбена земља је имала је нешто јако близу европским сновима. Устав и у њему слободног сељака. Пре Француза. И почетак развоја индустријске производње. Многи историчари сматрају да је једна од најзначајнијих особина апсолутистичке владавине Милоша Обреновића та што није дозволио да се у Србији створи и развије племство. Устав ипак није био по његовој мери, његовом укусу, јер је у кнезу тињала жеља да остане оријентални владар. Са друге стране, историчари су све сложнији да се можда другачије није ни могло. Додворавање Турцима било је невољно, али је Милош покушао да сачува народ од погибије и одмазде освајача. Поједини извори кажу да је завео апсолутизам да би избегао Карађорђево искуство кога и нису претерано слушале војводе, старешине.
Аутор Слађана Обрадовић Чукарић.
One thought on “Култура: На Сретење промоција дигиталног Сретењског устава”