У Народној библиотеци „Вук Караџић“ промовисан је нови роман, вишеструко награђиваног крагујевачког књижевника Мирка Демића- „Небеска диванхана“. Промоцију је пратила и презентација литографија, које је Демић истражујући нашао у Будимпешти, а пред посетиоцима промоције романа развијао се раскошан филм.
Роман о границама.Физичким и метафизичким. Умним и заумним. У овој диванхани сећања размењују побочни саветници, тумачи, секретари и слуге. Обележени су привилегијом да надживе јунаке својих приповести. Отуда потреба да запажају небитно, домишљају неразумљиво, осмисле недогођено и разблаже сурово. Године 1699.након дугих преговора између Аустрије и Отоманске империје склопљен је мир у Сремским Карловцима. У овом специфичном роману о граници и њеном проклетству упоредо приповедају петорица мушкараца и једна жена. Приповедачи су непосредни сведоци догађаја, уједно и жртве бурног времена у коме живе. Исповедни тон њихових казивања је заводљив и привлачан. За неке од њих граница је мука и невоља, за друге је уносан посао, а за треће – судбина. Једни је повлаче, други исправљају, трећи чине све да је обесмисле и потру. Заједничко им је да ту границу сви сматрају привременом. На основу описаних судбина, у прилици смо да разумемо како је изгледао Балкан у 17. и 18. веку,али и какве су биле прилике у царском Бечу и Стамболу, док је у самом језгру романа конкретан догађај – Карловачки мир.
Награђивани романописац, приповедач, есејиста и драмски крагујевачки стваралац Мирко Демић чија су дела превођена на бројне језике, објавио је књиге прозе: Јабуке Хесперида, Ћилибар, мед и оскоруша, Молски акорди,Трезвењаци на пијаној лађи,Повратнички реквијем, Пустоловине бачког опсенара, Ружа под ледом, као низ есеја и књижевних дела.Приредио је на десетине књига неафирмисаних аутора. За књижевно стваралаштво освојио је скоро све најзначајније награде – Андрићеву,“ Дејан Медаковић“,“Меша Селимовић“,“Бранислав Нушић“. Демићева „Небеска диванхана“ већ одјекује у књижевној јавности и можда наговештава да је реч о његовом најбољем роману.
На Малој сцени Књажевско српског театра, у оквиру пратећег програма Јоакимфеста промовисана је монографија „Пола века борбе за смех“ аутора Александра Милосављевића, која сведочи о првих 50 година традиционалног фестивала комедије у Јагодини. Капитална монографија је објављена уз подршку Министарства културе.
Монографија подсећа на почетке најдуговечнијег позоришног фестивала у Србији, обогаћена фото грађом, наведени су хронолошки програми позоришне смотре, као и „Ћураном“ награђени учесници током свих пет деценија. Јагодински фестивал – Дани комедије, драгоцен је јер негује тај публици и српском народу омиљени жанр. Комедија у нашој драмској књижевности можда је најизраженији. Хтели то да признамо или не, још од Стерије и његових веселих позорја, рекао је Душан Ковачевић водећи драмски писац данашњице о фестивалу.
Аутор Слађана Обрадовић Чукарић.