Култура: Сретењска Србија и Зимска симфонија у Крагујевцу

Народни музеј Шумадије и Установа културе „Кораци“ у здању Старе Скупштине представили су заједнички пројекат „Сретењска Србија“ поводом 190-годишњице првог Устава у обновљеној држави.

Представљено је дигитално издање Сретењског устава, као и књига „Сретение Сербие 1835“ аутора Милоша Јуришића, Роксанде Алексић и Александра Марушића.

Народни музеј Шумадије, 190 годишњицу доношења Сретењског устава обележио је са неколико различитих пројеката које је подржало Министарство културе и информисања. У оквиру програма „Дигитализација културног наслеђа“, представљено је издање Сретењског устава, које остаје у посебној просторији Старе скупштине због осетљиве технологије.

Публикација „Сретение Сербие 1835 “ доноси типографско издање устава, кнежеву беседу, илустрована је преосталом архивском грађом личности и здања у којима се рађала српска државност.

Публикација је доступна у књижари Корака. Дигитално издање Сретењског устава, поред Старе скупштине биће доступно и на Јутјуб каналу.

Поводом дана државности, Сретењски орден другог степена, додељен Народном музеју Шумадије, још једна је потврда, да је залагање дуго 75 година у очувању идентитета и културно историјског наслеђа нашег народа, препознато на националној, као и међународној музеолошкој мапи. У име музеја, на свечаности одржаној у Палати Србије, признање од председника Републике примила је директорка Катарина Бабић.

Основан 1949. године, крагујевачки Народни музеј, настао је на изворишту развоја музеологије у Србији, јер је кнез Милош у првој половини 19.века почео да формира прву збирку слика, што се и сматра развојем музејске делатности у земљи. Народни музеј Шумадије, неуморни је чувар завичајне прошлости и савремене уметности. Признање је потврда рада за садашњи колектив, као и претходне генерације запослених у овој установи културе.

Високо национално одликовање није једина награда. Прошле године добили су и значајно међународно признање.

Више од два века траје сакупљање старина и уметнина у Крагујевцу. Више од седам деценија под кровом су Народног музеја Шумадије. Народни музеј Шумадије у Крагујевцу данас, 75 година од оснивања користи укупно десет објеката. Мали је број музеја у земљи који су задужени за толико различитих грађевина, на различитим локацијама, и са толиком површином изложбеног и излагачког простора. Из природне потребе за упознавањем јавности са грађом из крагујевачке историје 19 века, јер је град незаобилазна тачка сећања, простор важан за стварање идентитета модерне Србије, Одељење за историју је 2007.године започело процес ревитализације историјских и уметничких предмета из доба Обреновића које чува у својим фондовима. Реализовани су пројекти из области музејског наслеђа, које више од једне деценије подржава Министарство културе и информисања Републике Србије. Све време у свим одељењима запослени марљиво откривају јавности истраживачке и уметничке пројекте како из прохујалих епоха, тако и садашњости. Мало је простора у овој емисији набројати награде које су пристизале за излагачке подухвате, монографије, књиге, поставке, идеје и манифестације којима је град славио прошлост, музеј и Kрагујевчани заједно са њим.

Традиционална Зимска симфонија, концерт на којем су изведени највећи хитови филмске музике, одржана је у Књажевско-српском театру, у организацији Музичког центра Крагујевац. Овогодишња Зимска симфонија имала је хуманитарни карактер. Улаз за публику био је басплатан, а сав новац прикупљен од донација намењен је лечењу Крагујевчанке Јоване Радивојевић, мајке шесторо деце.

Под диригентском палицом Марка Нешића, публика је била у прилици да ужива у извођењу познатих нумера из страних и домаћих филмова. На сцени су били солисти и музичари свих генерација, док су упоредо са музиком приказивани инсерти из филмова.

Овогодишња Зимска симфонија одржана је у акустичном амбијенту Књажевско-српског театра. Програм је водио познати водитељ Милан Калинић, а у пратњи Крагујевачког симфонијског оркестра наступили су музичари разних жанрова из Крагујевца.

Аутор емисије Слађана Обрадовић Чукарић.

*Преузимање текста или дела текста дозвољено је само уз навођење извора. Фотографије, аудио и видео материјал, као и њихови делови (скриншот и сл.), уколико није другачије означено, су власништво ПД Радио телевизија Крагујевац доо и њихово преузимање је могуће само уз сагласност аутора.