Светски дан позоришта, 27. март обележава се на иницијативу Међународног позоришног института од 1961.године. Тог дана поруку пише и упућује позоришна личност светског угледа. Порука се преводи на 20 језика, чита пред публиком, штампа и емитује у медијима на свим континентима.
Међународне поруке последњих година упућивали су: Анатолиј Васиљев професор и светски признати позоришни редитељ, Сајмон Мекбарни британски писац и редитељ, Изабел Ипер француска филмска и позоришна глумица. Аутор Међународне поруке за Светски дан позоришта 2025. године је грчки редитељ Теодорос Терзопулос, који између осталог наводи: „ Може ли позориште да одговори на позив упомоћ које наше доба шаље у свету осиромашених грађана, закључаних у ћелијама виртуелне стварности, укопаних у приватност која их гуши?
У свету роботизованих живота унутар тоталитарног система контроле и репресије која обухвата сваки аспект наше стварности? Да ли је позориште забринуто због стања свести које обликује 21 век у коме се људима манипулише због политичких и економских интереса, уз помоћ медија и компанија које обликују мишљење?
Друштвене мреже, колико год да олакшавају комуникацију, постале су алиби за интеракцију, јер омогућавају сигурну удаљеност од Другог, другачијег, страног, доминира нашим мислима и делима”, поручује грчки редитељ и закључује: „Потребни су нам нови наративни путеви, усмерени ка неговању нове моралне и политичке одговорности како бисмо изашли из вишеструке диктатуре савременог средњег века“ оценио је аутор овогодишње Међународне поруке која се чита на Светски дан позоришта на сценама широм планете.Колико је важна порука која се шаље позоришној јавности, оцењује Ђорђе Нешовић уметнички директор Књажевско српског театра.
Књажевско српски театар сцена је завичајне прошлости и савремене позоришне уметности. Прве представе у Крагујевцу помињу се читаву деценију пре него што је на позив Кнеза Милоша, у престони град стигао Јоаким Вујић као личност великог драмског искуства и познавалац позоришног репертоара, да организује рад првог театра у Србији.
Позорште је делило судбину свог народа, одржавајући континуитет преко разних дружина и формација. Позоришни живот између два светска рата био је веома динамичан. На иницијативу Бранислава Нушића и поклоника позоришне уметности у Крагујевцу 1935. године оснива се Народно позориште града – прво професионално позориште после 100-годишње паузе.
Обновљено после Другог светског рата, постало је најотворенија културна установа града, чије се деловање на уметнички живот пружало широм Крагујевца. На сцени крагујевачког театра стасавале су бројне генерације врсних глумаца, редитеља, који су оставили велики траг у историји позоришне уметности у земљи.
Репертоар најстаријег позоришта у Србији у свакој декади био је обележен постављањем на сцену класичних дела,као и савремених комада, најзначајнијих драмских писаца. Ансамбл прати нове позоришне тенденције. Фестивалски живот уноси додатне сценске изразе, окупља позоришта из земље, региона, света. Ревијални позоришни фестивал „ Јоакимови дани“ припрема се за мај месец, када ће позоришна публика испратити позоришна остварења домаћих аутора и жанровски разноврсне представе које се играју у српским позориштима. Предвиђен је и пратећи програм.
Аутор емисије Слађана Обрадовић Чукарић