У Историјском архиву Шумадије отворена је изложба фотографија „Бата у 90 слика“, настала 2023. године поводом 90-тогодишњице од рођења прослављеног југословенског и српског глумца Велимира Бате Живојиновића.
Пред публиком у Крагујевцу – у време десетогодишњице од смрти уметника. Поставка је организована уз подршку Министарства културе Републике Србије. Обухвата до сада необјављене фотографије из архива „Борбе“ једне од најпознатијих новинских кућа са ових простора.
Малобројни су глумци у свету који су остварили уметнички континуитет од 55 година у седмој уметности старој тек нешто више од века. Још је мање оних који су проживели све преображаје кинематографије. Велимир Бата Живојиновић је у југословенском и српском филму играо главну улогу. Без обзира на међународну славу, скроман, непосредан, никада није користио каскадере, живео је мирним породичним животом.
На великом платну, дебитовао је 1955. године. У наредним деценијама, играо је у 350 филмова, међу којима је и 17 вестерна снимљених у Немачкој. Играо је у свим жанровима, социјалним драмама, црном таласу, комедијама. Најпознатији по улогама у партизанским филмовима. Захваљујући улогама у филмовима „Козара“, „Битка на Неретви“ почиње једна од најузбудљивијих каријера на простору некадашње Југославије. Остварење „ Валтер брани Сарајево“ доноси му статус мегазвезде у Кини. Одиграо је више филмских улога од било ког глумца домаће кинематографије.
Улоге Бате Живојиновића су биле велике и разноврсне. Са подједнаком убедљивошћу и талентом, који је још открила својевремено Соја Јовановић у петнаестогодишњем Бати, играо је хероје, негативце, а споредне улоге чинио подједнако атрактивним. У раној младости док је покушавао да упише Позоришну академију, бавио се најразличитијим пословима. Радио је као милиционер, молер, столар, извршитељ у општини Врачар. Касније када је постао потпуно остварен глумац у интервјуима је потврђивао да су све то била драгоцена искуства која је здушно користио у тумачењу бројних улога.
Распон карактерних креација сврстава га у врхунског професионалца. Седам филмова у којима је глумио нашло се у званичној конкуренцији канског фестивала, а 14 били су кандидати за Оскара. Бата Живојиновић један је од оснивача Удружења филмских глумаца Србије и Филмског фестивала у Сопоту. Добијао је и друштвена признања – Октобарску и Седмојулску награду. Југословенска кинотека одликовала га је признањем Златни печат за изузетан допринос развоју филмске уметности.
Изложба у Крагујевачком Историјском архиву привукла је велики број посетилаца свих генерација које су стасавале уз филмове у којима је тумачио главне улоге.
Сваки карактер оживљен на филму или у телевизијским форматима, чак и једно време у позоришту Бата је исписао смехом, тугом или универзалним атрибутима јунака. Све их повезује љубав, као и чињеница да је био ненадмашан у индивидуализацији својих филмских ликова. Бата Живојиновић потекао је из народа, вратио се у народ као његов кинематографски двојник.
Аутор емисије Слађана Обрадовић Чукарић.