Ваздух и вода у Крагујевцу нису загађени, тврде надлежни у Институту за јавно здравље.
Вода за пиће је хемијски и бактериолошки исправна, а у ваздуху нема недозвољених састојака.
Ипак, током грејне сезоне, постоји ризик од погоршања квалитета ваздуха, с обзиром на то да се у Крагујевцу не користе еколошки енергенти.
Квалитет воде за пиће је константно „под лупом“, а осим у Институту за јавно здравље, његов ниво се више пута дневно проверава и у лабораторији крагујевачког „Водовода“.
Вода коју Крагујевчани свакодневно пију, потпуно је бактериолошки и хемијски исправна, али би требало избегавати јавне чесме у Дивостину, Теферичу, на Бубњу, у Кошутњаку и Ждраљици, јер је квалитет воде са њих често под знаком питања.
Крагујевац је годинама важио за град са лошим квалитетом воде, због чега су бројни грађани стекли навику конзумирања флаширане воде.
Због дотрајале инсталације у појединим зградама и куђама, у води за пиће неретко се осећа укус метала.
Аерозагађења у Крагујевцу нема, али је повећана концентрација чађи у зони најпрометнијих саобраћајница у граду – код хале „Језеро“, на Малој Ваги, Пивари и Аеродрому, а најкритичније тачке су код аутобуске станице и у Индустријској зони.
Током грејне сезоне, загађење ваздуха је изнад дозвољених вредности.
Како би се очувао квалитет ваздуха потребно је смањити фреквентност саобраћаја, а обзиром на штетност издувних гасова из мотора.
Честице чађи таложе се на улицама и тротоарима, због чега је потребно њихово чешће прање.
Извештава новинарка РТК Катарина Мировић.