Премијер Ђуро Мацут рекао је данас да је смањење цена лекова у оквиру пакета нових мера за побољшање животног стандарда грађана велики искорак за Србију и додао да Србија опредељује око пет милијарди евра за улагања у здравство.
Мацут је рекао да је у оквиру тога највећи проценат улагања за лекове.
„Занимљиво с моје позиције да будем у улози и некога ко је регулатор, односно неко ко представља државу, а и са друге стране лекара. Ово је стварно једна дугогодишња борба да антикоагуланси доспеју на листу, да људи то не плаћају, јер су стварно учешћа, односно плаћања, јако велика. То је негде до 6.000 динара, значи 50 евра плаћају практично за своју месечну терапију, по једном леку“, казао је Мацут за Пинк.
Како је додао, сада по први пут стављају се ти лекови на листу званично и 70 одсто трошкова преузима држава.
„То је један значајан финансијски трошак који држава сада директно преузима, али и јако велико олакшање нашим пацијентима који могу сада да рачунају да ће добити стварно те лекове и да не морају да издвајају своја лична средства“, рекао је Мацут.
Нагласио да није само питање цене лека, већ и питање доступности савремене терапије и квалитета лечења.
„За пацијента који дугорочно користи терапију, свако смањење трошкова значи и мање оптерећење за њега и његову породицу“, истакао је премијер.
Од 1. августа 2026. године у свим апотекама у Србији на снази је мера смањења доплате коју грађани плаћају за лекове.
Ово је временски ограничена мера на најмање 12 месеци.
Друга мера ступила је на снагу 17. августа и она подразумева проширење листе лекова који ће бити доступни на рецепт.
То је трајна мера стављања нових лекова на рецепт где држава преузима део трошкова за лекове које сада грађани плаћају.
Говорећи о Универзитету у Београду, Мацут је истакао да је реч о једној од најзначајнијих националних институција и да би његов пад на Шангајској листи требало да буде повод за озбиљну анализу и проналажење начина да се негативан тренд преокрене, а не тема за дневнополитичке поделе.
Председник Владе Србије је подсетио да је током блокада упозоравао да дуготрајан прекид наставног и научноистраживачког рада не може проћи без последица.
Мацут је рекао да није могуће један догађај посматрати као једини узрок пада Универзитета у Београду, али да је истовремено важно сагледати последице нарушавања наставног процеса, научног рада, међународне сарадње и угледа ове институције.
Осврћући се на ситуацију са пожарима у Делиблатској пешчари, Мацут је истакао да је држава од самог почетка неповољних временских услова била укључена у предузимање свих неопходних мера за спречавање и санирање последица.
Мацут је указао да су изузетно високе температуре, суша и неповољни временски услови значајно отежали борбу са пожарима, али је нагласио да је ситуација тренутно повољнија и да су пожари стављени под контролу, односно да су у дефанзиви.
Председник Владе је истакао да му је важно да иза рада владе остану конкретни резултати, а не његово име.
„Волео бих да се на крају мандата владе може рећи да је Србија стабилнија, уређенија и здравија земља, са бољим здравством, снажнијим државним универзитетима, квалитетнијим образовањем, сигурнијом енергетиком, развијенијом пољопривредом и институцијама које раде у интересу грађана“, поручио је Мацут.