Српска православна црква и верници данас славе рођење Пресвете Богородице, један од највећих црквених празника посвећен Мајци Божјој, у народу познат као Мала Госпојина.
Овај празник означава да се завршава период Међудневице – времена између два велика празника посвећена Богородици – Велике и Мале Госпојине, када жене беру међудневничке траве: хајдучку траву, кичицу, угаслицу и друге којима лече разне болести.
Мала Госпојина спада у ред Богородичних празника и прославља се сваке године 21. септембра.
Остали Богородичини празници су Ваведење, Сретење, Благовести, Успење пресвете Богородице (Велика Госпојина), као и они који обележавају сећање на догађаје из њеног живота, као што су Сабор Пресвете Богородице, Покров Пресвете Богородице, Полагање појаса Пресвете Богородице и Полагање ризе Пресвете Богородице.
Сцена Рождества Богородице са Светом Аном у постељи и новорођеном Маријом у колевци обавезан је мотив православних икона и средњовековних манастирских фресака.
Један од најстаријих и најбоље очуваних живописа са мотивом Рождества Богородице налази се у Краљевој цркви у Студеници, задужбини краља Милутина с краја 14. века.
Пресвета Богородица је након Христовог рођења проживела још 48 година. Предање каже да је Богородица живела 60 година, а према неким изворима 72 године. посебна лековита својства, а у многим градовима на овај дан се одржавају вашари.