Мали: Радови на изградњи обилазнице око Крагујевца почеће наредних недеља

Министар финансија Синиша Мали изјавио је данас у Скупштини Србије, образлажући Предлог буџета за 2024. годину, да српска економија и даље расте и да је план да се тако настави и у наредној години.

Мали је рекао да предложени буџет обезбеђује подизање животног стандарда грађана, имајући у виду повећања плата и пензија од 1. јануара.

Министар каже да ће плате у јавном сектору бити веће за 10 одсто, пензије у складу са швајцарском формулом 14, 8 одсто, а минимална зарада за 17, 8 одсто.

Пензионери ће 30. новембра добити једнократну помоћ од 20.000 динара.

Према речима министра, просечна пензија од 1. јануара већ ће бити 390 евра.

„Пензиионери ће од 1. јануара добити повећање од 14, 8 одсто и када се оно урачуна и остала повећања, онда ће код нас пензије за две године бити повећане за 56,1.

Наредне недеље ће пензионери добити увећане пензије за октобар за 5,5 одсто и то 2. новембра корисници из категорије самосталних делатности, 4, новембра војни и пољопривредни пензионери, а 10. новембра остали“ рекао је Мали.

Истакао је да ће се наставити са капиталним инвестицијама, односно улагањима у изградњу болница, ауто –путева, брзих саобраћајница, за шта је у буџету за следећу годину издвојено око 600 милијарди динара или 6,8 одсто БДП-а.

Као посебно важна издвојио је три пројекта и то обилазницу око Крагујевца, на којој ће радови почети наредних недеља, затим ауто-пут Београд-Зрењанин-Нови Сад и брзу саобраћајницу на северу Војводине.
Према његовим речима за здравство је издвојено 545 милијарди динара што ће бити уложено за веће плате, улагања у лечење ретких болести и лечење у иностранству.

Навео је да ће бити рекордна издвајања за пољопривреду, а биће веће и улагање у екологију и културу.

„Све ово показује да желимо да растемо. БДП ће нам ове године бити изнад 68 милијарди евра, а следеће године би требало да буде већи за 3,5 одсто“, рекао је Мали.

Додао је да је стање јавних финансија стабилно, да на државном рачуну има око пет милијарди динара, а да је удео јавног дуга у БДП 51 одсто.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *