Министар финансија Синиша Мали изјавио је данас да је циљ предложеног ребаланса буџета, који је усвојила Влада Србије, да економија Србије настави да расте и да се грађанима исплати једнократна помоћ и навео да укупна вредност најављених мера помоћи више није 600 него 980,6 милиона евра.
Он је за РТС рекао да ће те помоћи бити исплаћене током септембра и подвукао да влада испуњава обећање које је дала, показује снагу јавних финансија и бригу о људима, а да се ребалансом буџета за 2026. годину стварају и формални услови да се обећање испуни.
„Циљ нам је са овим ребалансом да наставимо да нам економија расте. У другом кварталу је раст 3,6 одсто раста, идемо на преко 3 одсто ове године, а просек у евро зони је 1 или испод 1. Растемо брже него остали. С друге стране, хоћемо да испунимо обећање које смо дали грађанима – да исплатимо једнократну помоћ и то је један од најважнијих стубова и разлога због којег доносимо овај ребаланс“, рекао је Мали.
Изразио је очекивање да ће се предлог ребаланса буџета, али и предлог закона који се односи на исплату помоћи грађанима, већ наредне недеље наћи на дневном реду парламента.
„Чим се та законска решења усвоје, стварају се формални предуслови за исплату ових помоћи и за спровођење свега што је предвиђено ребалансом“, рекао је Мали.
Он је рекао да је стопа раста у Србији у другом кварталу 3,6 одсто и да је једна од највиших у Европи и навео да је у јуну смањена инфлација на 1,9 одсто.
Истакао је да је тржиште рада стабилно и да је стопа незапослености 8,9 одсто, а да је пре 12-13 година била 25,9 одсто.
„Имамо око 600 милијарди динара на рачуну, рекордне девизне резерве, преко 30 милијарди евра, рекордне девизне резерве злата. Упркос свим проблемима, српска економија расте и српска економија је стабилна када упоредите са оним што се дешава у свету“, рекао је Мали за РТС.
Навео је да за сукоб у Заливу и даље нема решења и да расту цене нафте, гаса и осталих енергената, а да држава Србија и даље кроз умањење акциза држи под контролом цене дизела и бензина.
Додао је велики проблем са разним трговинским тарифама, које додатно успоравају раст европских земаља, а да се у свим тим околностима српска економија добро држи.
„Најважнији показатељ је што смо за првих седам месеци имали 112,5 милијарди динара више наплаћених пореза. Као и сваке године када имате неки вишак од планираног рекли смо: ајде да видимо како ћемо то да расподелимо. Зато идемо са ребалансом буџета и тих 112,5 милијарди распоређујемо на оно што нам је приоритет“, рекао је Мали.
Навео је да ће бити више новца за здравство, скоро 30 милијарди, за лечење ретких болести, иновативне лекове, као и да је обезбеђен новац чије су цене снижене.
Мали је рекао да се наставља и са великим пројектима као што су изградња Тиршове 2, Клиничког центра Војводина, Клиничког центра Крагујевац.
Према његовим речима 25 милијарди динара издвојено је за социјалну помоћ, пре свега за исплате из Алиментационог фонда и за спровођење недавно усвојеног Закона родитељ-неговатељ.
„Буџет за пољопривреду је 7,3 одсто укупног буџета, то је рекордан износ. Издвојили смо, као што је председник (Вучић) и обећао, додатне новце за путеве Србије, као и за наставак капиталних пројеката: од Експа до Моравског коридора, Дунавске магистрале, ‘Смајлија’, за почетак радова на путу ‘Вожд Карађорђе’ „, рекао је Мали.
„Циљ ребаланса је да наставимо да нам економија расте. Идемо на више од три одсто раста ове године, док је просек еврозоне један или испод један. Растемо брже од осталих. С друге стране, хоћемо да испунимо обећање дато грађанима, да исплатимо новчану помоћ, а то је, такође, један од најважнијих разлога због којих доносимо ребаланс“, поручио је министар.
Од 14. септембра пензионерима ће бити исплаћена једнократна помоћ од 20.000, 27.500 или 35.000 динара, у зависности од висине пензије. Помоћ ће добити и корисници новчане социјалне помоћи, дечјег и борачког додатка.
Сви пунолетни грађани Србије добиће и по 6.000 динара. Исплата је планирана од 22. до 25. септембра, а они који немају право на исплату из Акционарског фонда моћи ће да се пријаве преко сајта Управе за трезор.
Остали пунолетни грађани ће се пријављивати за новчану помоћ на порталу Управе за трезор.
Пријављивање ће, додао је, бити једноставно, уз основне личне податке, а на порталу ће бити могуће и да се провери да ли имате право на новчану накнаду из Акционарског фонда или је пријава потребна.
Рекао је да је пријава пензионера за ваучере за одмор у Србији завршена, као и да су већ смањење цене лекова тако што је држава на себе преузела део трошкова које су грађани до сада плаћали.
Министар је поручио да држава демонстрира снагу јавних финансија кроз помоћ грађанима уз оцену да „смо сви заједно успели да нашу економију доведемо до тога да буде једна од најбрже растућих у Европи“.
Мали је истакао да је јавни дуг Србије 43,7 одсто, што је, како је рекао, дупло мање од просека Европске уније.
„Сачували смо макроекономску стабилност, тржиште рада је стабилно, БДП ће нам ове године прећи први пут у историји 95 милијарди евра, док је 2012. био 33 – 34. Испунићемо обећање које смо дали да следеће године БДП буде више од 100 милијарди. То значи три пута јачу економију и привреду него што је била“, рекао је министар.
Он се осврнуо и на нову цену минималне зараде у Србији за 2027. годину, донету Одлуком Владе Србије, а након разговора са синдикатима и послодавцима.
Како је рекао, нова цена минималне зараде је још један корак ка испуњењу обећања датог кроз програм „Скок у будућност-Србија 2027“, када је речено да ће до краја 2027. просечна плата у Србији износити 1.400 евра, пензија 650 и минимална зарада 650 евра.
Од 1. јануара наредне године минимална зарада у Србији први пут у историји ће износити 600 евра, што је скок од 9,2 одсто, што је, како је оценио министар, последица континуираног унапређења услова пословања.
Он је нагласио да ће се због послодаваца, како не би дошло до отпуштања запослених, за исти проценат повећати и неопорезиви део зараде.
„Држава преузима на себе највећи терет овог повећања минималне зараде“, поручио је министар.
Мали је закључио и да радови на изградњи Експо комплекса теку по плану, те да се до сада 10.000 младих људи већ пријавило да волонтира, као и да су пријаве и даље отворене и позвао младе да буду део спектакла и највећег догађаја икада организованог у Србији.