Међународна научна конференција о стогодишњици Видовданског устава

Током 2021. године у научној  јавности говориће се о значајном јубилеју – стогодишњици доношења Видовданског устава.

Универзитети широм земље расписују тематске наградне конкурсе, а крагујевачки Правни факултет 28. јуна организује Међународну научну конференцију, на којој ће учествовати еминентни професори уставне тематике од Словеније до Скопља, јер је Видовдански устав заједничка правна баштина свих бивших југословенских република.

Након конференције биће објављен зборник радова, како би се будућим генерацијама поклонила колективна интелектуална својина сагледана из више углова, изјавио је за Радио телевизију Крагујевац професор Правног факулетета Милан Рапајић.

Видовдански устав је утемељио уређење Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, засновано на јединственом народу, језику и држави, која је била одређена као уставна, парламентарна и наследна монархија са династијом Карађорђевић.

Успостављено је унитарно уређење.

Законодавна власт је била поверена Народној скупштини и краљу који је, као шеф државе, имао широка овлашћења.

Млада држава је била подељена на 33 области које су имале до 800.000 становника.

Грађани су, по Видовданском уставу, осим бирачког, имали право на удруживање, збор и договарање.

Бирачко право било је било ограничено релативно високим старосним цензусом, а нису га имале ни жене.

Сам процес усвајања Видовданског устава показаће велике политичке сукобе у новој држави.

Иако су постојали ранији планови о доношењу овог документа кроз Крфску декларацију и  Женевски споразум, на крају је изгласан тесном већином и прегласавањем на националној основи.

Подржало га је 258 посланика, против устава је било 35, а чак 165 посланика није гласало.

Донет 28. јуна, у историји националне уставности, познатији је и као Видовдански.

Наставно- научно веће Правног факултета у Крагујевцу већ је одлучило.

О Видовданском уставу, 28. јуна, говориће се од Словеније до Македоније.

Ни после сто година од формирања заједничке државе народа на овим просторима, која није имала политичку срећу да потраје, нису исцрпљена сва научна мишљења.

Напротив, тек се отварају и остављају будућим становницима брдовитог Балкана.

Извештава новинар РТК Слађана Обрадовић Чукарић.

*Преузимање текста или дела текста дозвољено је само уз навођење извора. Фотографије, аудио и видео материјал, као и њихови делови (скриншот и сл.), уколико није другачије означено, су власништво ПД Радио телевизија Крагујевац доо и њихово преузимање је могуће само уз сагласност аутора.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *