У Народном позоришту у Београду, на сцени „Раша Плаовић“, по 49. пут је додељено престижно признање „Златна значка“, којим Културно-просветна заједница Србије и Министарство спољних послова награђују појединце и организације за вишедеценијски допринос српској култури.
Међу овогодишњим лауреатима је и Крагујевчанин, професор певања Милош Радовић, чувени вокални педагог и интерпретатор, чији рад одише љубављу према музици и посвећеношћу очувању културног блага.
Радовић, члан класе легендарне примадоне Радмиле Бакочевић, још од детињства је предано гајио свој таленат, водећи се жељом да музика постане његов професионални позив и животна љубав. Његова музичка каријера укључује више од 400 солистичких концерата у земљи и иностранству, при чему публику води кроз чаробни свет тонова, изражавајући најтананија осећања и отварајући простор за непоновљиво уметничко искуство. Као активан извођач на многим хуманитарним догађајима, често наступа са својим братом, пијанистом, што додатно доприноси јединственом доживљају који пружа својој публици.
Уз извођачку каријеру, Радовић посвећено води и своју школу певања, у којој млађим генерацијама преноси технике и тајне вокалне уметности, пружајући им прилику за успешну музичку каријеру. Његов рад са ученицима одражава дух традиције и посвећеност очувању културног идентитета кроз музичко стваралаштво.
Године 2017. учествовао је и освојио прву награду на фестивалу “Златна тамбурица” који је био најпрестижнији фестивал тамбурашке музике у то време. Наступио је са песмом “Срце није тамбурица” коју је компоновао његов брат Александар на текст њихове маме Мире. 2022. године Милош Радовић иначе и солиста РТС-а, освојио је на угледном фестивалу “Сабор народне музике Србије” високо 3. место стручног жирија са прелепом песмом “Добро вече пријатељи стари” коју је такође компоновао његов брат професор музике и пијаниста Александар Радовић.
Признање „Златна значка“ представља круну његовог вишедеценијског труда и доприноса у музичкој сфери. Награда, која се додељује од 1976. године, симболизује високу част и препознаје рад појединаца попут Радовића који, својим неуморним радом и преданошћу, инспирацију и узор пружају не само својој публици већ и будућим генерацијама.