Српска православна црква и верници прослављају Божић. Уз богато припремљену трпезу окупља се породица, а традиционални обичаји посебно су се задржали на селу.
У Шумадији се поштује низ обичаја који се обележавају од раног јутра. Божић, као највеселији хришћански празник, има посебан значај када је реч о окупљању породице.
На Божић ујутро, пре свитања, звоне сва звона на православним храмовима и објављује се долазак Божића и божићног славља.
Божић је празник рађања новог живота, празник деце и детињства, празник родитељства – очинства и материнства.
Код Срба тај празник је украшен најлепшим верским обичајима и обредима, који имају један основни смисао и циљ: умолити Бога да сачува и увећа породицу и имање домаћина.
На Божић у кућу први долази положајник. Његова дужност је да пожели срећу, здравље и напредак домаћиновом дому, а укућани положајника, првог госта на Божић, дарују поклонима.
Божић је увек мрсни дан, којем је претходио четрдесетодневни божићни пост, који представља прочишћење духа и тела.
На свечаној божићној трпези, најважнија је чесница, погача у коју се ставља златни или сребрни новчић, а она се за ручком ломи искључиво рукама.
Ко у свом парчету пронађе новчић, према веровању, имаће среће у наредној години.
У свакој породици која прославља божићне празнике највише се поштује ритуал породичног окупљања који је најважнији, а породица представља прави пример слоге и љубави родитеља и деце.
Српска православна црква и верници Божић славе три дана. Други дан Божића је Сабор Пресвете Богородице, у знак захвалности што је родила Спаситеља, док се трећег дана слави Свети Стефан.