Православни верници данас обележавају Божић, рођење Исуса Христа, један од најзначајнијих и најрадоснијих хришћанских празника.
Божић се заједно са Васкрсом представља један од највећих хришћанских празника, који се слави као успомена на дан рођења Господа Исуса Христа, Сина Божијег.
Српска православна црква Божић слави три дана. Други дан празника посвећен је Сабору Пресвете Богородице, у знак захвалности што је родила Спаситеља, док се трећег дана слави Свети Стефан.
Традиционални поздрав верника на Божић гласи: „Мир Божји, Христос се роди – Ваистину се роди“. Божић је увек мрсни дан, који долази након четрдесетодневног божићног поста, периода духовног и телесног прочишћења.
Најрадоснији хришћански празник 7. јануара поред Српске православне цркве прослављају и Руска православна црква, Јерусалимска патријаршија, Света Гора, старокалендарци у Грчкој и египатски Копти, који поштују јулијански календар.
Тог јутра, пре свитања, на православним храмовима звоне звона, објављујући долазак Божића и почетак божићног славља. У храмовима се чита посланица архијереја Српске православне цркве.
Божић је празник рађања новог живота, празник детињства и родитељства. У српским домовима, празнична трпеза је украшена чесницом, погачом у којој се ставља златни или сребрни новчић. Ломи се искључиво рукама, а ко у свом парчету пронађе новчић, према веровању, имаће среће у наредној години. Обичај је и да се на трпези нађе божићна печеница, а првом госту, положајнику, дарују се поклони.
Историјски, датум обележавања Божића као празника први пут се помиње 336. године у римском календару. До 16. века сви хришћани су Божић славили истог дана, али након 1582. и прихватања Грегоријанског календара од Ватикана, појавиле су се разлике у датуму прославе.
Божић је од јула 2001. године званичан државни празник у Србији.