„Мирис оружја и небо“ – глас жртава и опомена будућим генерацијама

Традиционалном комеморативном манифестацијом „Велики школски час“ данас је у Спомен-парку „Крагујевачки октобар“ у Шумарицама обележена 85. годишњица стрељања цивила у Крагујевцу и околини.

У оквиру манифестације изведена је антиратна поема „Мирис оружја и небо“, ауторке Весне Капор, у режији Ане Ђорђевић.

Крај Споменика стрељаним ђацима и професорима окупили су се грађани, представници државе, града, дипломатског кора, градова побратима и удружења, како би одали почаст невиним жртвама нацистичког злочина из октобра 1941. године.

Немачки окупатори су 21. октобра 1941. године у Крагујевцу и околини стрељали хиљаде цивила, међу којима су били ученици крагујевачких школа, деца и њихови професори. Стрељање у Шумарицама остало је један од најтежих злочина немачке окупационе војске у Србији током Другог светског рата.

Овогодишњи уметнички програм обележила је поема „Мирис оружја и небо“, коју су у оквиру комеморативне манифестације „Бдење“, у Музеју „21. октобар“, представиле ауторка Весна Капор и редитељка Ана Ђорђевић. О поеми су говорили и књижевни критичар Никола Маринковић и редитељка Ана Ђорђевић.

У поеми глас добијају жртве, преживели и њихове породице, али и људи из околине Крагујевца који су страдали у октобру 1941. године. Кроз њихове судбине, дело подсећа на трагичне последице рата и значај очувања сећања на невине жртве.

Велики школски час једна је од најстаријих комеморативних манифестација у Србији. Крагујевачка трагедија први пут је обележена комеморативном академијом 1944. године, док је прва манифестација на месту страдања, поред хумки у Шумарицама, одржана 1957. године.

Од 1971. године програм добија нову уметничку концепцију: за извођење се бирају књижевник који пише оригиналну поему, редитељ и композитор који ствара музику за ту прилику. Од 1991. години претходи молебан који служи епископ шумадијски са свештенством.

Из Спомен-парка „Крагујевачки октобар“ и ове године послата је порука мира и опомена да се злочини попут крагујевачког никада и нигде више не понове.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *