Први нововековни краљ Србије, Милан Обреновић, рођен је на данашњи дан 22. августа 1854, пре 170 година.
Ако се за неког српског владара може рећи да је потомство према њему било незахвално то је извесно краљ Милан Обреновић.
Упркос чињеници да је управо краљ Милан спровео пресудну модернизацију, европеизацију земље, преображајем бројних државних институција по тада најмодернијим стандардима, публицистика па делом и историографија приказивала га је неретко у неповољном светлу.
За период владавине Милана Обреновић везана је одлучна европеизација Србије. Низ у том смислу неопходних мера, односно законских решења донет је тада, често насупрот вољи светине, односно опозиције.
Тако је рецимо изградња железнице, што је такође била међународна обавеза Србије, била повод за небројене протесте и неразумевања.
Стандардизована је национална монета, динар, насупрот некадашњем хаосу на том пољу када се у Србији користило мноштво различитих новчаних јединица.
Истоветна је била ситуација са мерним системом. Наметнуто је обавезно основно образовање, здравствене мере. Посебно је обавезно вакцинисање, било местимично извор панике.
С тешком муком краљ Милан наметнуо је и ново устројство војске, сасвим по узорима из средње Европе.
Отпор образовању модерне војске, на демагошки подстицај тадашње Народне радикалне странке, довео је до оружаног отпора познатог као Тимочка буна 1883, што је убрзо угушено. Већину осуђених владар је доцније помиловао.
Краљ Милан оснивач је и Српске краљевске академије, изворно Краљевско српске, данашње САНУ.
Ново репрезентативно здање двора, данашња градска кућа, изграђено је по пројекту архитекте Бугарског, почев од 1881, а довршено је 1884.
У његово време уобличена су нова знамења Србије, од Закона о орденима, када је установљен Орден белог орла, као и Орден Светог Саве, па до државног грба, који је осмислио Стојан Новаковић. Реч је о данашњем грбу Србије.
Уставно решење из 1888, по неподељеном мишљењу, сматра се оличењем слободоумља.
Ондашњи српски закони о штампи, зборовим и удружењима, превазилазили су слободе уобичајене у тадашњој Европи.
Краљ Милан умро је 29. јануара/11. фебруара 1901, у Бечу. Сахрањен је у фрушкогорском манастиру Крушедол, поред кнегиње Љубице, допуштењем бечког двора, на чијој се територији Срем тада налазио.
ИЗВОР: Танјуг