На данашњи дан, пре тачно 25 година почело је НАТО бомбардовање на Савезну Републику Југославију, које је трајало 78 дана, до 10. јуна.
Око 19 сати и 20 минута огласиле су се прве сирене у Крагујевцу 24. марта 1999. године, а око 20 часова, прве детонације одјекнуле су из касарне „Милан Благојевић“ која је била прва мета у Крагујевцу.
Бомбардовање Југославије окончано је после 11 недеља, усвајањем Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених Нација.
У ноћи пре почетка бомбародвања нестали су сви путнички авиони са неба тадашње Савезне Републике Југославије, односно дела Балкана, што је био знак да ће дан касније, 24. марта 1999. године, НАТО у 19:45 започети ваздушне ударе крстарећим ракетама и авијацијом на више подручја Србије и Црне Горе.
Готово да нема града у Србији који се током 78 дана напада бар неколико пута није нашао на мети.
Током НАТО агресије у ваздушним дејствима на СР Југославију, погинуло је око 2 и по хиљаде људи, уништено 25 хиљада стамбених објеката, причињена материјална штета процењена је на 100 милијарди долара.
Крагујевачка фабрика „Застава“ потпуно је уништена током НАТО агресије, као и две касарне.
Неексплодирана бомба у пошти на Аеродрому, срећом није повредила ниједног грађанина, али је објекат дуго био ван функције.
Војни удари на СРЈ извршени су први пут на једну, и то европску земљу, без одобрења Савета Безбедности, што све време доводи у питање легитимитет бомбардовања.
Године 2015. објављено је да је Србија прва земља у Европи по смртности од малигних тумора.
Тада си представници Друштва Србије за борбу против рака, навели да је пораст броја оболелих и умрлих од рака последица НАТО бомбардовања, током којег је на Србију бачено 15 тона осиромашеног уранијума
У Крагујевцу током бомбардовања није било ниједне цивилне жртве, али је 42 људи страдало који су у том периоду били на војним положајима.
Многи су остали инвалиди. Деца и породице страдалих Крагујевчана дуго су чекали на било какво примање од државе.
Спомен соба у Дому синдиката у којој су сачуване болне успомене на 96 Крагујевчана страдалих током ратова деведесетих дуго је чекала на своје отварање.
Споменик „ Успење“ је подигнут 2007. године на платоу испред Робне куће.
Извештава новинар РТК Слађана Обрадовић Чукарић.