Звучи невероватно да од отпада може да настане лек.
Управо на томе раде научници из Београда и Крагујевца.
Циљ је да производњу медикамената учине економичнијом и направе пет лекова за инфективне болести и туморска обољења.
Све почиње на депонији.
У оквиру пројекта „БиоЕЦОЛогицс“, који финансира републички Фонд за науку, истраживачи из Београда узимају узорке, обрађују их и користе као храну за бактерије.
Оне праве биомолекуле, кључне у прозводњи лекова.
„Биомолекули који настају из микоорганизама, односно из бактерија, процесима ферментације долазе у Крагујевац где ми вршимо њхову модификацију“, рекла је доц. др Виолета Марковић са Природно-математичког факултета у Крагујевцу.
„Циљ јесте да уведемо јон метала у те биомолекуле и да на тај начин побољшамо њихову активност, било антимикробну или антитуморску“, додала је са истог факултета, проф. др Биљана Глишић.
Потом се биомолекули враћају у Београд, где би у наредне две године требало да настане пет једињења за будуће лекове.
„То значи да су то антибиотици, три антибиотика и два једињена која могу да се примењују за лечење различитих тумора“, објаснила је др Јасмина Никодиновић Рунић са Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство у Београду.
Важност пројекта је и у уштеди.
Само грам биомолекула, од ког се производе лекови, кошта 15.000 евра.
Цена новог, добијеног из отпада, може бити и до 10 пута нижа.
„Поред тога, ми ћемо се трудити да развијемо процедуре које ће водити ка смањењу стварања отпадног материјала и на тај начин такође утицати на очување животне средине“, додала је др Марковић.
Пут од депоније до апотеке је дуг.
Те лекове, кад буду направљени, очекују претклиничка и клиничка испитивања.
Уколико задовоље све услове и мисија научника биће испуњена.
Извор: РТС

Zvuci kao velika laz s obzirom da mikrobi proizvode nanogramske kolicine,dok za modifikaciju istih je potrebno mnogo vise od deset miligrama.
Svaka cast za direktnu I jaku vezu sa koleginicom Begovic.