Данас се навршава деветнаест година од НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије.
Операција је извршена без одобрења Савета безбедности. Бомбардовање је трајало од 24. марта до 10. јуна 1999. године.
У 78 дана свакодневног бомбардовања земље тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе, цркве и манастири.
Крагујевац је скоро 80 дана бомбардовања претрпео срећом без иједне жртве, али је било повређених грађана приликом рушења бројних објеката.
Град је остао без „Заставе“, а у бомбардовању су уништене и крагујевачке касарне.
НАТО бомбардовање је почело 24. марта 1999. године у 19:45 ваздушним нападима на војне циљеве у тадашњој Савезној Републици Југославији.
Касније су се проширили на цивилне и привредне објекте, међу којима су биле школе, болнице и институције од културно-историјског значаја.
Материјална штета која је нанета тадашњој земљи кретала се од процењених 30 до 100 милијарди америчких долара.
На жалост бомбардовање је однело и велики број живота. Тачан број жртава није званично саопштен, али процене српске стране су да је живот изгубило између 1200 до 2500 људи међу којима је било и деце.
Рањених је било око 6000 хиљада. Бомбардовање је прекинуто 10. јуна 1999. након 78 дана непрекидних напада, потписивањем војно-техничког споразума о повлачењу југословенске војске и полиције са Косова и Метохије.
У Савету безбедности истог дана је усвојена и Резолуција 1244 према којој СР Југославија задржава суверенитет над Косовом и Метохијом, које постаје и међународни протекторат под управом УНМИК-а и КФОР-а.
У том периоду у Централну Србију је избегло са војском и полицијом више од 200.000 косметских Срба и других неалбанаца.
НАТО бомбардовање је од Другог светског рата било највећи војни сукоб на простору Србије и Црне Горе.
Током бомбардовања Крагујевац је нападнут једанаест пута. Људских жртава у нашм граду није било, али је више од 200 суграђана задобило лакше и теже повреде. Огромна материјална штета је начињена на индустријским, цивилним и објектима од културног значаја.
Најгоре је страдала фабрика „Застава“, а погођени су и касарне „Милан Благојевић“ и „Војвода Радомир Путник“, војно складиште Лесковац код Кнића, Пошта у насељу Аеродром и објекти у близини Железничке станице.
Од детонација су оштећени Музеј „21. октобар“ и Историјски архив Шумадије, као и стамбени објекти.
У последњем нападу на наш град, 30. маја пројектилом је уништен антенски стуб средњеталасног предајника Радио Крагујевца.
Извештава новинарка РТК Љубица Гужвић.