У Лозници ће данас бити обележен Дан сећања на све страдале и прогнане у хрватској војно-полицијској акцији „Олуја“ која је почела 4. августа 1995. године нападом на тадашњу Републику Српску Крајину, а у којој је скоро 2 000 Срба убијено, а 220.000 протерано.
Обележавању годишњице тог трагичног догађаја за српски народ присуствоваће председник Србије Александар Вучић, а скуп на стадиону „Лагатор“ почеће у 18.00 часова.
Војно полицијска акција „Олуја“ у Србији је означена као злочиначка и обележава се са пијететом на жртве овог злочина, док је она у Хрватској проглашена ослободилачком и обележава се као Дан победе и домовинске независности.
У недељу се навршава 29 година од акције „Олуја“, а Србија и Република Српска Дан сећања на страдале и прогнане заједно обележавају од 2015. године.
Био је то највећи егзодус Срба у Европи после Другог светског рата, а међу погинулима, односно убијенима 65 процената су били цивили, од којих је готово три четвртине било старије од 60 година. Готово трећина, 29 одсто убијених, биле су женске особе, већином старице.
Војно полицијска акција „Олуја“ почела је у зору 4. августа и трајала је до 7. августа 1995. Операције су касније настављене и током септембра, на простору БиХ, односно Републике Српске.
Агресија је започела жестоким дејствима на простор тадашње Републике Српске Крајине, односно север Далмације, Лику, Кордун и Банију.
Простор Републике Српске Крајине који је нападнут налазио се притом под заштитом ОУН-а, као сектори „Југ“ и „Север“, по Венсовом плану из 1991. Простор Барање, Источне Славоније и Западног Срема по истом плану био је сектор „Исток“ ОУН.
Хрватски врх је одлуку о агресији на РСК, односно почетку операције „Олуја“ донео 31. јула 1995, током састанка на Брионима, у резиденцијалном објекту који је користио Јосип Броз Тито.
Према Брионским транскрипатима записника са тог састанка, Фрањо Туђман, ратни председник Хрватске, прецизно је изрекао шта је основни циљ, нагласивши: „Да нанесемо такве ударце да Срби практично нестану“. Говорио је о одстрањивању „реметилачког фактора“ коментаришући притом да је реч о „страном, повијесно одвојеном“ елементу, који ће, како је навео, довести до неопходне, позитивне, етничке хомогенизације. Поручио је да притом треба ширити причу да ће свима бити загарантована грађанска права.