Светски дан дијабетеса обележава се сутра под слоганом „Реагуј на време – спречи дијабетес, сачувај здравље“, а према подацима Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ у Србији 440.000 одраслих особа има ту дијагнозу, док око 220.000 оболелих нема постављену дијагнозу дијабетеса и не зна за своју болест.
У свету свака девета одрасла особа или приближно 589 милиона људи живи са дијабетесом, а Светски дан дијабетеса обележава се 14. новембра, на дан рођења Фредерика Бантинга, научника који је 1922. године са Чарлсом Бестом открио инсулин.
Овогодишња кампања поводом Светског дана дијабетеса посвећена је превенцији и раном откривању те болести, а циљ је да се јавности укаже на значај усвајања здравих животних навика, којима се може спречити или одложити настанак типа 2 дијабетеса.
Такође, циљ је и да се укаже на значај благовременог препознавања знакова дијабетеса, његовог раног откривања и правовременог започињања лечења.
Раним деловањем могуће је смањити ризик од развоја типа 2 дијабетеса и његових компликација, као и допринети очувању здравља и бољем квалитету живота особа које живе са дијабетесом.
Највећи број оболелих живи у земљама са ниским и средњим приходима, а посебан проблем представља чињеница да велики број особа не зна да има дијабетес.
Процењује се да код 40 одсто оболелих у свету дијабетес још није откривен, а разлог за то лежи у чињеници да најчешћи тип 2 дијабетеса годинама може да протиче без изражених симптома.
Због тога се, како наводе у „Батуту“, код чак 50 одсто особа дијабетес открива тек након појаве компликација које захватају срце и крвне судове, бубреге, очи или нервни систем.
Такође, према проценама, 635 милиона особа има повећан ризик за развој типа 2 дијабетеса.
Код особа које имају повећан ризик за развој типа 2 дијабетеса, промена животних навика може смањити ризик или одложити настанак болести, због чега ефикасна превенција подразумева стварање услова за могућност избора здравог стила живота – веће доступности здраве хране, безбедних јавних простора за физичку активност и квалитетне примарне здравствене заштите.
Дијабетес типа 2 често почиње неприметно и без јасно изражених симптома, због чега годинама може остати непрепознат, па се открије тек када се појаве компликације – срчани инфаркт, шлог, болест бубрега или поремећаји вида.
Када је реч о дијабетесу типа 1, и његови симптоми као и код типа 2, могу се погрешно приписати другим здравственим проблемима, а код одраслих се тип 1 дијабетеса понекад погрешно дијагностикује као тип 2 дијабетеса.
Правовремено препознавање симптома и постављање тачне дијагнозе су од кључног значаја за брзо започињање адекватног лечења.
Рано откривање дијабетеса омогућава правовремено започињање лечења, што смањује ризик од развоја компликација и доприноси дужем и квалитетнијем животу оболелих.
Како се наводи на сајту „Батута“, дијабетес је један од најбрже растућих здравствених изазова 21. века, а број оболелих од дијабетеса у свету непрекидно расте, па ће без одлучног деловања, здравствени и економски терет ове болести бити све већи, како за оболеле и њихове породице тако и за здравствене системе широм света.
Живот са дијабетесом праћен је различитим изазовима, укључујући стигму и неразумевање околине.
Обележавање Светског дана дијабетеса – 14. новембар, покренуле су 1991. године Међународна дијабетес федерација и
Светска здравствена организација, као одговор на растуће здравствене, друштвене и економске последице дијабетеса.
Усвајањем Резолуције Генералне скупштине Уједињених нација 61/225, Светски дан дијабетеса је 2006. године и званично постао Дан Уједињених нација.
Тај датум представља највећу глобалну кампању подизања свести о дијабетесу, значају његове превенције, раног откривања и правовременог лечења.