У Србији у суботу, 1. октобра почиње попис становништва и трајаће до краја октобра, грађани ће одговарати на 69 питања, а на три није обавезно да дају одговор.
За разлику од оног из 2011. године, Албанци из Прешева, Медвеђе и Бујановца, овај попис неће бојкотовати, потврђено је Тањугу од њихових политичких представника.
Директор Завода за статистику Миладин Ковачцевић рекао је за Тањуг да ће пописивачи у суботу у осам сати ујутру кренути са радом на терену, додајући да ће предпописне радње као што је прикупљање података о новим кућним бројевима почети већ сутра (у среду).
„Пописивачи ће кућне бројеве уносити у апликације које се налазе на њиховим лаптоповима“, рекао је Ковачевић и додао да ће на терену бити око 17.000 људи.
Према његовим речима, од 69 питања на три грађани не морају да дају одговор, а то су вероисповест, матерњи језик и националност, а основна питања су обавезујућа.
„Попис је иначе законска обавеза.
Није циљ да се примењују санкције које јесу прописане.
Пописивачи ће настојати да по сваку цену искомуницирају са домаћинством, ако не успеју током једног дана да ураде попис, остављаће поруке, покушаће другог дана, трећег…
На крају ће оставити поруку да особа која се тражи сама каже када јој је згодно да пописивач дође.
Ако ни то не помогне, онда ће се примењивати санкције“, објаснио је Ковачевић.
Када је реč о висини казне, она је од 20.000 до 50.000 динара.
„Пописивачи су дужни да се представе, да понуде своју идентификацију коју грађани могу и да запишу“, рекао је он.
Први резултати пописа се, према његовим речима, могу очекивати врло брзо, већ крајем новембра, јер се сада све ради помоћу апликација које су на компјутерима пописивача.
Ковачевић подсећа да је попис становништва међународна обавеза коју су прописале Уједињене нације и да се то спроводи деценијама.
„Грађани знају од каквог је значаја попис становништва.
То је једна инфраструктурна информација која служи и као подлога за друга истраживања и прављења одговарајућих евиденција и политика“, подсетио је Ковачевић и подвукао да су индивудални подаци заштићени законима и да грађани не морају да брину.