Прошло је пуних 80 година од ослобађања и отварања логорских капија Старог сајмишта – логора Гестапоа у Београду током Другог светског рата. Меморијални центар „Старо сајмиште“ у Београду, организовао је прво јавно вођење за заинтересоване посетиоце, кроз комплекс који је претрпео драматичне трансформације. Од симбола модерног привредног напретка предратне Југославије, до места масовног заточења и смрти Срба, Јевреја и Рома, затим простора који је у послератном периоду био пресудан у изградњи Новог Београда и стварања највеће ликовне колоније и уметничке оазе током периода СФРЈ.
Простор Старог сајмишта деценијама је био запуштен. Министарство културе Влада Републике Србије уложило је 5 милиона евра у обнову централне куле. Радови су завршени у року од две године. Меморијални центар „Старо сајмиште“ је републичка установа културе основана са циљем неговања сећања на жртве нацистичких концентрационих логора, јеврејског пролазног логора Београд – Топовске шупе и логора на некадашњем Београдском сајмишту, и прихватног логора Земун. Грађани имају прилику да стекну шира знања о историји Холокауста , геноцида над Србима и Ромима и да чувају успомену на жртве. Млађе генерације добијају прилику да развију кулуру сећања, међукултурног дијалога, толеранције и поштовања људских права.
Централна кула, данас је изложбени простор. Прве посетиоце дочекује документарна поставка – Старо сајмиште некад и сад, коју је финансијски подржало Министарство културе.
Потресно сведочанство о највећем стратишту у Београду враћа ову причу на сам почетак Другог светског рата, непосредно после априлског бомбардовања Београда.
Први београдски сајам је подигнут 1937. године залагањем српских индустријалаца, трговаца и Београдске општине према пројекту тројице општинских архитеката Рајка Татића, Миливоја Тричковића и Ђорђа Лукића. Имао је 14 хиљада квадрата изложбеног простора. До 1941.године на Сајму су приређиване редовне пролећне и јесење изложбе специјалног карактера. Био је симбол и репрезентативан пример младе и модерне земље и њене економије коју је Други светски рат потпуно уништио и променио јој правац кроз даљу послератну историју.
Аутор Слађана Обрадовић Чукарић.