Сечење бадњака рано ујутру и налагање у вечерњим сатима, неки су од карактеристичних обичаја за Бадњи дан у већем делу Србије.
Обичаја и традиције придржавају се и Крагујевчани, па је данас забележена гужва на улицама, а најпродаванији је био бадњак.
Ових дана убедљиво најпродаванија роба био је бадњак, а највреднији продавци су од раног јутра били на улицама.
Цене су већином усаглашене. У понуди су били скормнији божићни аранжмани, али и бадњаци са житом, кукурузом и орахом, као и они свечано украшени.
За бадњак се обично бира храстово дрво, које је у српском народу свето дрво, а по њега одлази домаћин куће.
Стабло се сече са три ударца секиром тако да падне ка истоку, а младо дрво храста се увече уноси у кућу.
Храст је у нашем народу свето дрво јер се верује да има моћ пошто му лишће не опада током целе године.
Бадњак, дрен, пшеница, слама и све што је потребно за Божић, Крагујевчани су могли да пронађу на тезгама у центру града.
Многи Божић проводе у свом дому, али има и оних који посећују своје рођаке и пријатеље, где проводе празник уз незаобилазну богату трпезу. Ове године, због пандемије и Божић се слави другачије.
За оне који нису раније обавили божићну куповину или су нешто заборавили, продавнице су радиле до последњег тренутка и на Бадњи дан.
Иначе спаљивање светог храста бадњака усред зиме, доба кад природа привидно умире, није чин уништења, већ наговештај поновног рођења света који најављују душе светих предака које ујутро у лику положајника посећују дом и поздрављају потомке.
Извештава новинарка РТК Зорица Савић Ранковић.