Изложба „Натраг где припадам“ Бранислава Миоковића отворена је у Галерији Куће Ђуре Јакшића.
У сликарству овог аутора попуштају рационалне дневне стеге, каже ликовна критика, а њега оцењује као духовну авантуру, поход у непознате и неистражене определе унутрашњег пејзажа.
Слика се отвара и на ирационалан, али не на уобичајен начин, познат у историји фантастике.
Бранислав Миоковић је сликарство вратио на првобитне поставке, довео на извор и тиме је открио за себе и друге вид чисте ликовности, само његову слику, која не дугује ништа класичном изразу, фигурацији и нарацији.
Крагујевачка публика поставку може видети у Галерији Куће Ђуре Јакшића до 4. децембра.
Kuća u kojoj je u jedom periodu svog života boravio Đura Jakšić je nebrigom dovedena do totalnog devastiranja, a potom u potpunosti porušena i svi njeni tragovi uklonjeni. Za sve vreme decenijskog propadaja kuće opravdanja za nebrigu su bila a ne postoji ni istorijski, ni arhitektonski ni kulturni razlozi za zaštitu kuće.
Ovo što se sada naziva Kućom Đure Jakšića nije ni vizuelno, ni arhitektonsko-građevinski tj. stilski replika kuće, i nema ništa zajedničko sa originalom osim iste adrese. Nonsens je zadržavati naziv ako već nije bilo nikakvih razloga da se originalna kuća zaštiti.
Dovoditi ovo u vezu Đurom ispravno je jedino putem izreke „Šio mu ga …“. U suprotnom je primer kiča i brisanja sećanja ali i one tradicije „izgradićeno lepšu i stariju“.