Поводом обележавања 50 година Универзитета у Крагујевцу, Центар за научно истраживачки рад САНУ уз подршку Одељења историјских наука САНУ организовао је научни скуп који је за тему имао Градове у трансформацији: индустријализација и друштвене промене у централној Србији у периоду од 1945. до 1991. године.
Период од 1945. до 1991. године био је један од најдинамичнијих развојних периода Крагујевца и читавог региона. Програм научног скупа обухватио је 16 излагања са различитих аспеката – историјских и социолошких анализа до проучавања урбанистичких, културних и уметничких аспеката трансформације градова.
Tо је један период или раздобље, које није довољно историјски обрађено и циљ нам је да се види како су се те типично аграрне средине трансформисале у познате индустријске центре, не само индустријске, него и културне, образовне, здравствене и све то је имало утицај на миграцију становништва које је допринео структурним променама али и неким културним обрасцима, рекао је Милош Ђуран, Управник Центра САНУ
Једна од тема научног скупа била је Развој Крагујевца као универзитетског центра у социјализму, а њу је истраживао др Драгомир Бонџић, са Института за савремену историју.
После другог светског рата у склопу два процеса која су међусобно повезана, са једне стране индустријализација и развој привреде у целој земљи, па тако и у Шумадији и у Крагујевцу, са друге стране демотрополизација високог школства, процес један који је настао као израз потребе да се високе школе и факултетеи изместе из ранијих великих Униоверзитетских центара, у том тренутку су то били Београд, Загреб и Љубљана у југословснекој држави и да се развију у свим обим цетрима, градским центрима који имају темељ у развоју индустрије, привреде и свакако културе, каже др Драгомир Бонџић из Института за савремену историју.
Научни скуп на Универзитету у Крагујевцу део је програма Октобарских свечености, коме је у име локалне самоуправе присуствовала Чланица Градског већа Ана Петровић Јелић, која је истакла велики значај периода од 1945. до 1991. године за развој Крагујевца.
На крају сам дошла до закључка да бих само волела да резултат овог нашег данашњег скупа буде неко решење и нека тајна шифра за то како ће они који нису рођени у том периоду моћи да се носе са тим са идејом како да развијају један град, истакла је Ана Петровић Јелачић, чланица Градског већа за културу.
Ово је 4. Скуп Центра српске академије наука и уметности који је за тему има историју Крагујевца и његов развој. Први је обухватио период од престонице до индустријског центра, други период страдања у Другом светском рату, а трећи је истраживао време, живот и дело кнеза Михаила Обреновића.
Извештава новинарка РТК Наташа Стевановић.