Данас се навршава 23. годишњица агресије НАТО на Србију, односно тада Савезну Републику Југославију, која је почела 24. марта 1999. године, а трајала је 78 дана.
Формално, наредбу је, без одобрења Савета безбедности УН, што је био преседан, тадашњем команданту савезничких снага, генералу САД Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО Хавијер Солана.
Након што је Скупштина Србије потврдила да не прихвата одлуку о страним трупама на својој територији и предложила да снаге Уједињених нација надгледају мировно решење сукоба на Косову и Метохији, НАТО је 24. марта 1999. у 19.45 часова започео ваздушне ударе крстарећим ракетама и авијацијом, на више места у Србији и Црној Гори.
Према подацима Министарства одбране Србије током ваздушне агресије НАТО убијено је 2.500 цивила, међу њима 89 деце и 1.031 припадник Војске и полиције.
Готово да нема града у Србији који се током 11 седмица агресије није нашао на мети. НАТО је извршио 2.300 удара и бацио 22. 000 тона пројектила, међу којима 37.000 забрањених касетних бомби и оних пуњених обогаћеним уранијумом.
Разорен је велики део инфраструктуре, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе, храмови, односно цркве и манастири.
Разорено је око 50 одсто производних капацитета Србије.
Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље.
Последице по здравље становништва и еколошке последице практично су немерљиве.
После тешких преговора и притисака, бомбардовање је окончано потписивањем Војно-техничког споразума у Куманову 9. јуна 1999, да би три дана потом почело повлачење снага СРЈ са Косова и Метохије.
Споразум је одредио повлачење војно безбедносних снага СРЈ са Косова и Метохије, и успостављање УНМИК-а, мисије Уједињених нација.
Пошто је генерални секретар НАТО-а 10. јуна 1999. издао наредбу о прекиду бомбардовања, последњи пројектили пали су на подручју села Кололеч (недалеко од Косовске Каменице), у 13.30 сати.
Био је то 79. дан НАТО агресије на Србију (СРЈ).
Тог дана Савет безбедности УН усвојио је Резолуцију 1244, у покрајину је упућено 37.200 војника у саставу мисије КФОР, из 36 земаља, са задатком да чувају мир, безбедност, као и да обезбеде повратак избеглих.