Резултати археолошких ископавања византијског утврђења на локалитету Градина, у Грошници представљени су јавности, у здању Старе скупштине, поводом 70 година постојања и рада Археолошког одељења и Народног музеја у Крагујевцу.
На предавању је било речи и о средњевековној жупи Левач, али и пореклу српских гусала од праисторије до средњег века.
Археолошко одељење основано је када и Народни музеј, а његов оснивач био је први директор Драгољуб Петровић.
Иако географ по струци, био је значајан истраживач наше околине, како у области археологије, тако и у области историје.
На предавању су представљени резултати археолошких ископавања на локалитету Градина, која је организовао Народни музеј крајем прошле године.
Кустос-археолог Игор Ђуровић из Народног музеја је рекао да су откривени покретни налази, делови бедема и објекти који указују да је у питању византијско утврђење.
О средњовековној жупи Левач, манаистирима, црквама и утврђењима левачког краја, на основу историјских и археолошких података, говорио је докторанд археологије Александар Ристић.
Он је том приликом приказао низ археолошких локалитета и налаза, уметничких споменика и докумената, додајући да је реч о неистраженом, али прилично занимљивом подручју средњевековне Србије.
Интересантно је и место Крагујевца у средњевековној Србији.
Говорило се и о пореклу српских гусала на основу светске и европске културологије, археолошких налаза, историјских података и српске средњевековне грађе, што је било треће предавање до сада о пореклу музичких инструмената код Срба.