Један од најпознатијих крагујевачких и српских глумаца, дугогодишњи првак драме Књажевско-српског театра Мирко Бабић, преминуо је у 73. години живота у Крагујевцу, након дуге и тешке болести.
Рођен је 14. марта 1948. године у Крагујевцу. Дипломирао је глуму 1973. године на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду у класи професора Миленка Маричића.
Од 1972. стално је ангажован у крагујевачком театру, као први дипломирани глумац овог театра и један од ретких високообразованих глумаца који је одлучио да каријеру гради у свом граду, не обазирући се на изазове великих центара, бројне понуде београдских позоришта и медијску популарност.
Остварио је у својој богатој каријери више од 100 позоришних улога, углавном на матичној сцени, као и у Београдском драмском позоришту, Атељеу 212, Народном позоришту у Београду, Народном позоришту у Нишу, Босанском народном позоришту у Зеници, Казалишту Вировитица, Битеф театру, Бетон Хала Театру, Покрајинском народном позоришту у Приштини, Српском народном позоришту у Новом Саду, Позоришту за децу у Крагујевцу и бројним другим независним продукцијама.
На филму и телевизији остварио је више од 50 улога, а највећу популарност стекао је улогом у серији Радоша Бајића Село гори а баба се чешља. У крагујевачком театру дебитовао је улогом Васке Пепела у драми На дну Максима Горког.
На Сусретима позоришта Србије „Јоаким Вујић“ награђиван је за улоге Никите у Толстојевој драми Од сламке кућа изгори, Алексе у Стеријиној Лажи и паралажи, Томаса Нидригена у драми Миодрага Илића Валцер поручника Нидригена, Ђорђа Џандара у Ковачевићевом Светом Георгију, Здравка Лукића у 1918-ој Божидара Зечевића, Блиједог Дамјана у Голубњачи Јована Радуловића, Шекспировог Краља Лира.
Добитник је Златне колајне публике и Златне колајне Стручног жирија Фестивала монодраме и пантомиме у Земуну за тумачење улоге Љубе Врапчета у адаптацији романа Кад су цветале тикве Драгослава Михаиловића, а посебан куриозитет његове каријере је да је током тридесет година ова представа имала преко 1000 извођења.
Добитник је и Статуете „Јоаким Вујић“ за изузетан допринос развоју позоришне уметности Србије коју додељује Књажевско-српски театар (2009), Ордена Светог Саве другог реда који додељује Српска православна црква (2013), Сребрне медаље за заслуге коју додељује Председник Републике Србије (2017), Признања „Заслужни грађанин“ Града Крагујевца (2018) и многих других.
Време и место комеморације и сахране биће накнадно објављени.