Неколико радних група увелико ради на припремама за доношење новог Закона о раду.
Део радних група чине и представници Савеза самосталних синдиката Србије који се залажу да се кроз нови закон дефинишу нови облици радног ангажовања, који су се појавили последњих година и које важећи закон не препознаје, јер су га тржишне прилике учиниле превазиђеним.
Донет пре две деценије, Закон о раду одавно не прати савремене услове на тржишту које је све динамичније.
Од новог закона се очекује да уведе решења за модерна занимања и дигиталне платформе које актуелни пропис не познаје.
Затим, да јасније дефинише права радника који раде ван просторија послодаваца уз једнаке услове рада.
Социјални дијалог између државе, представника послодаваца и синдиката претходи писању закона.
Поред нових занимања, или прилика везаних за радно време у постојећем закону доста је примедби на начин обрачуна зарада.
Нови закон о раду треба да се усклади и са законодавством Европске уније, као и да се пронађу мере које штите запослене и доносе флексибилност коју захтевају послодавци.
Савез самосталних синдиката Србије прати стање и у крагујевачкој привреди која је потпуно променила некадашњи профил.
У наредном периоду најважнији посао свих синдиката усмерен је на преговоре између послодаваца, синдикалних организација и Владе о висини минималних зарада за 2027. годину који ће бити одржани у Београду.
Од предстојећих преговора се очекује да буду у духу социјалног дијалога.
Унија послодаваца ће се противити значајном повећању, али сви синдикати увелико најављују аргументовану борбу за што већи износ минималне зараде као и да повећање свих плата у јавном сектору буде избалансирано.
Извештава новинарка РТК Слађана Обрадовић Чукарић.
Nije vezano baš za ovu temu, ali Vas molim da istražite ili prosledite, ako znate ko bi se time bavio. Kada će biti objavljene liste tehnološki viškova i slobodnih radnih mesta u prosveti? I gde i kako može da se pogleda u kojim školama predmetnu nastavu drže nastavnici/nastavnice razredne nastave, odnosno gde nedostaje kadar? I još, da li zainteresovani kandidati mogu da konkuriše samo u okviru Školske uprave po mestu stanovanja ili može bilo gde u Srbiji, ako ne može da se dobije posao prema prebivališta? Pitam, jer sam zainteresovana za posao u prosveti, a na sajtu Ministarstva prosvete, još nema informacija. Znači, ne pitam zbog senzacionalizma i skandala, već zbog posla.
Najverovatnije radnici će izgubiti dobar deo svojih prava i dohotka garant
Takodje nek se zalazu da se smanji starosna granica odlaska u penziju. Nije normalno da se radi do 65-67 godina. A inace radnici nikakva prava nemaju. Takodje ukinuti ugovore o privrememo povremenim poslovima . Isto tako vratiti da se radnik primi na ne odredjeno nakon 12 meseci rada a ne 24 meseca. Zakon o radu je KATASTROFAAA
Sindikat da se finansira od članarine svih radnika ,kao i nekada a ne da ga plaća poslodavac,samim tim sindikat ne štiti radnika već onog koji ga plaća!
Samostalni sindikat da se finansira od članarine svih radnika a ne da ga finansira poslodavac po bilo kojoj osnovi On je tu da štiti radnika a ne poslodavca .Danas je ,ko ga finansira ,taj se štiti!
A da se u zakon unese koji dan odmora više za zapislene?
– Zakon propisuje munimalnuh 20 dana i to postuju svi poslkdavci ali drzavna predugeća i poslodavci iz EU u skladu sa radnim stažom, uslivima rada i li recimo brojem maloletne dece, svojim zaposlenim daju znatno veći broj dana godišnjeg odmora od zakonskog minimuma, tj. 20 radnih dana.
– Sa druge strane, domaći poslodavci, a pre svega vlasnici malih zanatskih i trgovinskih radnji , te Kineski, Korejski i Turski poslodavci daju minimalan broj dana odmora svojim zaposlenim, a sve je po zakonu.
– Bilo bi lepo da se prilikom izmene zakona o radu predvidi da zaposleni za svako maloletno dete ima 1 dan odmora, da za svakih recimo 5 godina radnog staza doboje dodatni dan odmora.
– Problem imaju i zaposleni koji rade sistem 2-2-2-2. Oni bi u startu trebali da imaju 22 dana odmora jer u ovom sistemu rada subota i nedelja nisu neradni dani pa radnici koji rade po sistemu 2-2-2-2 su u nepovoljnijem položaju u odnosu na ostale zaposlene.
Zakon o radu je donet 2014 godine,sa nekim dopunama 2022 godine,donela ga je ova vlast kako bi poslodavcima olakšala davanje otkaza radnicima.I pored toga zakon nije katastrofa,katastrofa je što je mafija na vlasti dozvolila da se zakon poštuje samo kada je u korist poslodavca.Oa,tako polovina poslodavaca ne plaćaju noćni rad,prekovremeni,smenski rad,rad praznikom,za godišnji moraš da moliš,dobiješ ga jednom u 4 godine,samo ga izbrišu i nikom ništa,prijaviš inspekciji rada,oni ti kažu da moraš privatnom tužbom protiv firme,ako ideš na bolovanje rizikuješ otkaz,i još mnogo svinjarija.
Koga Sidikat brani i zdravstvo leci, nece da mu bude dobro.
Svaki novi apdejt zakona o radu uvek ide na štetu radnika.
Status radnika, radnici većina radi na određeno. Obaveza poslodavaca da bude 80% bude na neodređeno. A ako ima u tri godine godinu minimalno rad ugovor na neodređeno. Dva ugovora na određeno treći na određeno. Ako poslodavac otpusti radnika ili radnike na određeno odnosno ne produži ugovor najmanje tri godine do pet ne sme da primi nove radnike. Odnosno ako vrati stare automatski dobija ugovor na neodređeno. Proveravati bolovanje,ako je lažno bolovanje automatski otkaz i zabrana zapošljavanja dve godine. Regres, topli obrok i putni troškovi treba da se posebno isplaćuju. Regres prosečna neto zarada na nivou Srbije, topli obrok cena prosečnog obroka, a putni troškovi cena najpovoljnije autobuske karte ili gradskog prevoza. Odrediti cenu minimalne cene radnog staža po stručnoj spremi, a minimalna zarada ako se prima tri meseca država preuzima odgovornost za radnike i firma ide u stečaj i prodaju a radnici i poverioci isplaćeni iz prodaje. Nema znači minimalne zarade već odnos plata da bude 1:2:3. Što bi značilo da najveća plata ne može biti veća od najniže pa puta tri. Primer ako je najniža 80000 dinara najveća plata ne može biti veća od 240000 dinara.