Књига која обрађује историју осигурања Аустрије и штампа се већ 30 година, промовисана је у Крагујевцу.
На промоцији су представљени 14. и 15. том под називом „Европско културно наслеђе у огледалу осигурања“.
Главни аутор и уредник је професор доктор Волфганг Рорбах, а представљање овог зборника организовао је Правни факултет Универзитета у Крагујевцу.
На промоцији су говорили су академик Жељко Зиројевић, академик Драган Нововић, проф. др Здравко Петровић и проф. др Драган Батавељић.
Зборник – енциклопедија “Историја осигурања Аустрије” је јединствено, вишејезично дело које представља историјска искуства која су корисна за садашњост али имају поглед у будућност.
Књига је настала у Аустрији и допуњава се већ 30 година и као таква, највећа је публикација у области осигурања на свету.
Академик професор, доктор Волфганг Рорбах, у Крагујевац је дошао да промовише 14. и 15. том који носе назив “Европско културно наслеђе у огледалу осигурања”.
Већ 30 година, Рохербах успешно даје историјски допринос осигурању, тако што повезује Републику Србију и Аустрију.
У Аустрији живи 400 хиљада људи који су Српског порекла и 90 хиљада Срба са српским пасошем.
Према Рорбаховим речима, Аустријанци и Срби имају сличан менталитет, они нису више Германци, јер сада свака друга породица која живи на територији Аустрије у својој генези има Словенску крв.
Прва осигурања потичу још из цркве, када су се калуђери здравствено осигуравали.
Организатор промоције зборника у Крагујевцу је професор Драган Батавељић испред Правног факултета.
Студенти права Универзитета у Крагујевцу, заинтересовани су за овакве теме, а неки од њих ће се и бавити осигурањем у будућности.
Кроз 13 томова обрађена је историја осигурања Аустрије на преко 12.500 страница.
Ради се, дакле, о највећој публикацији у области историје осигурања на свету.
До сада је штампано око 46.000 томова, који се налазе у библиотекама, академијама осигуравајућих института и у поседу приватних лица, и то све у више од тридесет држава.
О Зборнику у Крагујевцу говорили су академик Жељко Зиројевић, академик Драган Нововић, проф. др Здравко Петровић и проф. др Драган Батавељић.
Извештава новинарка РТК Марина Голубовић Миленковић.