Промоција књиге о краљу Милутину – Владар на раскршћу светова

У издању Задужбине Светог манастира Хиландара, књига о светом краљу Милутину, Владар на раскршћу светова, аутора шеснаест угледних стручњака и истраживача српске средњовековне историје, промовисана је у оквиру овогодишњих Госпојинских свечаности.

Монографија представља генерацијски одговор на питање ко је био краљ Милутин који је владао 40 година и сматра се једним од најзначајнијих Немањића.

О монографији су говорили Миливоје Ранђић директор Задужбине манастира Хиландар у Београду и један од уредника др Срђан Пириватрић, византолог.

Монографија је написана поводом 700 година од упокојења краља Милутина, једног од највећих задужбинара међу владарима у Србији.

Темељном мултидисциплинарном аргуменатацијом 16 водећих историчара, три уредника, граде јединствену синтезу која слојевито и детањно осликава епоху златног доба српског средњег века, када су ови простори познавали величину и моћ под династијом Немањића.

Радове употпуњује 9 мапа и 228 илустрација.

Владар на раскришћу светова, краљ Милутин променио је зацртане парадигме великих сила – истока и запада.

Краљ Милутин био је један од ктитора манастира Хиландар.  

Подигао је велелепне храмове који и данас представљају важна национална и духовна обележја – Студеницу, Грачаницу, бројне друге.

Те цркве одликује врхунски уметнички израз православног богословља.

Од свих задужбина краља Милутина, посебно се издвајају Саборна црква у манастиру Хиландар, која је несумњиви одраз престоничке константинопољске архитектуре, као врхунске архитектуре свога времена и главна црква манастира Грачаница.

Епископ шумадијски Јован годинама је био игуман Свете Студеничке лавре, надалеко познатој по сакралној уметности из византијске династије Палеолога. 

Извештава новинар РТК Слађана Обрадовић Чукарић.

*Преузимање текста или дела текста дозвољено је само уз навођење извора. Фотографије, аудио и видео материјал, као и њихови делови (скриншот и сл.), уколико није другачије означено, су власништво ПД Радио телевизија Крагујевац доо и њихово преузимање је могуће само уз сагласност аутора.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *